Deca su nekada gajila veštine koje danas karakterišemo kao nebitne. Šteta, jer su od velikog značaja za razvoj dece. Detinjstvo dece rođene u bivšoj Jugoslaviji značajno se razlikovalo od detinjstva koje deca imaju danas.
Danas je tehnologija uzela maha, a samim tim i obrazovanje je bitno drugačije. Nekada su deca pripremana za život različitim metodama i vrednovane su veštine koje savremena deca nemaju. Saznajemo šta su:
1. U školama su se predavale određene veštine
U Jugoslaviji su deca naučila više o tome kako da rade konkretne stvari. To su bile korisne veštine, one koje su ostale sa ljudima do kraja života. Svi su imali hobije, koji su često uključivali rad rukama. Devojke su znale da šiju, pletu, dečaci su se razumeli u elektroniku. Kao rezultat toga, do kraja školovanja deca su stekla praktično iskustvo i mnogo bolje se brinula o sebi. Sada se, nažalost, 18-godišnjak u tom pogledu ne razlikuje mnogo od desetogodišnjeg deteta.
2. Deca su više komunicirala
Nekada su deca učila kako da razgovaraju sa starijima, kako da razgovaraju sa mlađima i kako da razgovaraju sa vršnjacima. Nije bilo drugog izbora, pa su se čak i introvertna deca javljala, jedino što su birali nešto „mirnije” igre, poput šaha jedan na jedan, nego timskog fudbala u dvorištu. Kao rezultat toga, deca u Jugoslaviji su imala bolje komunikacijske veštine. Izrasli su u ljude koji nisu imali problema da razgovaraju sa strancima, i znali su kako da ostanu u kontaktu sa prijateljima.
3. Znali su da poprave pokvareno
Današnja deca su nekako razmažena potrošačkim društvom. I ne smatraju potrebnim da popravljaju ono što je pokvareno. Zašto, ako možete kupiti novu stvar? Deca u Jugoslaviji su znala da poprave peglu, cipele, igračke, da ušiju rupu na haljini i još mnogo toga.U skandinavskim zemljama su takođe došli do istog zaključka – zašto uvek kupovati novo, ako možete da popravite staro? Međutim, današnja deca ovo ne znaju.
