Velika Gospojina, jedan od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, obeležava se 28. avgusta, a uz ovaj dan u našem narodu vekovima se vezuju brojni običaji. Među njima posebno mesto zauzima bosiljak,  biljka koju su naši preci držali gotovo u svakoj kući, ali ne samo zbog njenog mirisa.

Prema narodnom verovanju, lekovite trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju naročitu snagu. Žene su nekada na ovaj dan sakupljale različito bilje i borovnice, sušile ih i čuvale tokom godine, verujući da će ukućanima doneti zdravlje i blagostanje. RTS navodi da je među tim biljkama bosiljak imao posebno mesto i da se u narodu smatrao "božanskom biljkom".

Zašto je baš bosiljak bio toliko važan?

Bosiljak u srpskoj tradiciji odavno nije samo začin. Njegova snažna simbolika vezana je za veru, blagoslov i zaštitu doma, pa nije neobično što je svoje mesto pronašao i u običajima vezanim za Veliku Gospojinu.

Prema narodnom običaju koji beleži RTS, žene su na ovaj praznik dodavale bosiljak jelima, verujući da tako štite ukućane od zla i prizivaju Bogorodičin blagoslov.

Zanimljivo je da iza tradicionalne upotrebe bosiljka postoji i nešto što danas proučava nauka. Obični bosiljak (Ocimum basilicum) sadrži brojne biljne materije, uključujući polifenole i flavonoide, a istraživanja njegovih sastojaka ukazuju na antioksidativna i antiinflamatorna svojstva. Ipak, to ne znači da bosiljak treba posmatrati kao lek za bolesti ili zamenu za terapiju.

Posebno je zanimljivo istraživanje tradicionalne upotrebe lekovitog bilja u Pčinjskom okrugu, gde je zabeleženo da se bosiljak koristio kao čaj, začin i u narodnim preparatima, između ostalog kod tegoba sa varenjem i nadimanjem, ali i za umirenje.

Od sutra počinje i "međudnevnica"

Velikom Gospojinom počinje još jedan važan period narodnog kalendara. Vreme od Velike do Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica.

Naši preci verovali su da je upravo tada najbolje sakupljati lekovite biljke. Među travama koje se tradicionalno pominju nalaze se kičica, hajdučka trava i konjski bosiljak, a u ovom periodu pravili su se i venci od različitog bilja i cveća.

Za Veliku Gospojinu vezano je i verovanje u lekovitu moć izvorske vode. U pojedinim krajevima bolesni su odlazili na izvore i umivali se njihovom vodom, nadajući se ozdravljenju i pomoći Presvete Bogorodice.

Tako je običan struk bosiljka za naše pretke predstavljao mnogo više od mirisne biljke iz bašte. Bio je deo doma, vere i običaja, a upravo oko Velike Gospojine njegova simbolika postajala je još snažnija.