Postoje godine kada nam se čini da je sve pred nama, ali i one kada konačno prestanemo da jurimo ono što smo mislili da moramo da imamo. I upravo u ta dva, potpuno različita životna perioda, ljudi mogu da osećaju najveće zadovoljstvo životom.

Istraživanja o zadovoljstvu životom često ukazuju na zanimljiv obrazac poznat kao U-kriva sreće. Pojednostavljeno, zadovoljstvo je često više u mladosti, opada tokom srednjih godina, a zatim ponovo raste kako starimo.

Prvi vrhunac stiže dok mislimo da možemo sve

Jedan od perioda visokog životnog zadovoljstva vezuje se za rane dvadesete. Oko 23. godine mnogima se prvi put otvara osećaj prave samostalnosti - završava se školovanje, počinje ozbiljniji posao, ulazi se u nove veze, putuje, planira i, možda najvažnije, još postoji osećaj da vremena ima napretek.

To su godine u kojima budućnost uglavnom gledamo sa mnogo više optimizma. Čak i kada nemamo mnogo novca ili još ne znamo tačno kojim ćemo putem krenuti, imamo nešto što kasnije često izgubimo - uverenje da je gotovo sve moguće.

Telo je mlado, energije obično ima više, a nove stvari usvajamo brzo. Međutim, dvadesete nisu baš bezbrižna bajka kakvom ih kasnije pamtimo. Upravo tada mogu da se pojave pritisak da moramo nešto da postignemo, pronađemo pravi posao, partnera i „sredimo život“ pre nego što uopšte znamo šta za nas sređen život znači.

A onda dolaze godine kada nas život pritisne sa svih strana

Kako se približavamo srednjim godinama, svakodnevica postaje mnogo komplikovanija. Posao više nije samo početak karijere, već ozbiljna odgovornost, tu su računi, krediti, porodica, deca, a neretko istovremeno počinjemo da brinemo i o roditeljima.

Zbog toga se period između 40. i 50. godine u istraživanjima često povezuje sa nižim prosečnim zadovoljstvom životom.

I tu postoji zanimljiv paradoks. Dok imamo osećaj da nam je glava puna obaveza, iskustvo nam donosi nešto što sa 20 godina nismo imali - bolje poznajemo sebe, lakše razumemo druge i obično imamo više emocionalnog iskustva za rešavanje problema.

Drugim rečima, možda imamo manje bezbrižnosti, ali imamo mnogo više životnih alata.

Drugi talas sreće dolazi kada ga mnogi ne očekuju

A onda se kriva ponovo okreće.

Kasnije u životu prosečno zadovoljstvo kod mnogih ljudi ponovo raste, pa se kasne šezdesete često izdvajaju kao period u kojem se čovek ponovo oseća rasterećenije.

Razlog zapravo nije teško razumeti. Deca su uglavnom odrasla, karijera više ne mora da bude centar sveta, mnoge velike životne odluke su iza nas, a sa godinama se menja i ono što očekujemo od sebe.

Više nije toliko važno šta drugi misle, ko je stigao dalje i da li smo ostvarili baš svaki plan koji smo napravili sa 25.

I možda se upravo tu krije najveća razlika između prve i druge životne sreće.

Kada smo mladi, srećni smo zbog svega što verujemo da tek možemo da postanemo. Kada ostarimo, mir može da dođe onda kada shvatimo da više nikome ne moramo ništa da dokazujemo.

S godinama se menja i naša definicija dobrog života

Kod starijih ljudi zadovoljstvo ne mora da dolazi iz velikih uzbuđenja. Mnogo češće ga čine stvari koje smo nekada uzimali zdravo za gotovo - mirno jutro, ljudi koje volimo, vreme koje možemo da potrošimo kako želimo i osećaj da više ne moramo da trčimo za svakim ciljem.

Naravno, ne postoji rođendan koji automatski donosi sreću. Brojke poput 23. ili 69. godine predstavljaju proseke i obrasce iz istraživanja, a ne pravilo koje važi za svakog čoveka. Zdravlje, odnosi, novac, posao i životne okolnosti mogu potpuno promeniti nečiju ličnu krivu zadovoljstva.

Ali poruka ovakvih istraživanja ipak je prilično utešna: ako vam srednje godine trenutno deluju kao najteži deo puta, to ne znači da su najbolje godine ostale iza vas. Za mnoge ljude, zadovoljstvo životom ponovo raste upravo kasnije.