Mahidevran Hatun je bila princeza koja je dovedena na dvor Sultana Sulejmana kada je imala samo 11 godina. Njeno ime na turskom znači - ona koja je uvek lepa. Mahidevran je živela u izobilju i bogatstvu, uvek je imala sve najbolje, ali život ju je surovo kaznio.
Prvo se njen voljeni muž zaljubljuje u konkubinu i ženi je, a onda joj ubija i sina jedinca.
Mahidevran je prema nekim spisima bila veoma poštovana žena na dvoru Sultana Sulejmana, ona nije bila sklona intrigama, za razliku od Hurem.
Prva Sultanova žena rodila je troje dece od kojih je preživeo samo princ Mustafa, kojeg je rođeni otac ubio na kraju.
O životu Mahidevran Hatun pre dolaska u Sulejmanov harem ne zna se mnogo. U pojedinim izvorima navodi se da je ona ćerka izvesnog Abdule, a sugeriše se i da je njen otac bio preobraćeni rob nepoznatog porekla. Kako je zapisao rumunski istoričar Nikolaje Jorga, Mahidevran je zapravo poticala iz Crne Gore, a u nekim izvorima stoji i da je Albanka ili Grkinja.
U istoriji se prvi put pojavljuje kao jedna od 17 žena u Sulejmanovom haremu dok je upravljao Manisom, a isprva nije bila među omiljenim konkubinama mladog princa. Međutim, vremenom je uspela da postane njegova miljenica, najverovatnije u vreme kada je imala 15 godina, budući da je njihov sin Mustafa rođen u to vreme, oko 1515. godine u Manisi.
Kada je Hurem došla na dvor, započinje veliko rivalstvo između dve žene. Iako se sultanova majka sultanija Ajše Hafsa trudila da smiri strasti, netrpeljivost je bila takva da je Mahidevran u jednom trenutku fizički nasrnula na Hurem, što je razljutilo Sulejmana. Međutim, pojedini turski izvori tvrde da je ovo samo drevni trač.
Nakon pogubljenja sina, Mahidevran se iste godine preselila u Bursu, gde je sahranila sina i živela u teškom siromaštvu.
Pričalo se da je tada bacila tešku kletvu na Sultana Sulejmana i to proklinjući ga da se uguši u krvi svoje dece.
Tek nakon što je Hurem umrla, ona je počela da dobija prihode za normalan život, a Sulejman joj je kupio kuću. Selim II, sin Sulejamana Veličanstvenog i Hurem, isplatio je njene dugove i omogućio finansijsku stabilnost, a poznato je i da je podigao mauzolej njenom sinu i svom polubratu Mustafi 1555.
Mahidevran Hatum umrla je 1580. godine, a nadživela je i Sulejamana, i Hurem, i sve njihove sinove. Sahranjena je u Bursi pored sina, u Mauzoleju prina Mustafe.
Njen naslednik, Said Perizad Temrukoglu je ovako ispričao o njoj:
"Prema priči moje tetke, Sultaniju Mahidevran je kao jako malu, kad je imala 11 godina, otac poslao u Osmanlijsku palatu. Kako bi se udala za tadašnjeg princa Sulejmana. Najpre su je naučili manirima i školovali, a kasnije se udala za Sultana. Godinu dana kasnije donela je na svet sina, Mustafu. Ali prema pričanju moje tetke i mog oca imali su još dvoje dece, devojčicu i dečaka. Devojčica je umrla kao beba dok je dečak doživeo ranu mladost. Ne znam zašto je umro, možda je i on kao i princ Mustafa ubijen. Njegovog imena se više niko ne seća. S obzirom na sudbinu koju je doživeo, svi su se skoncentrisali na princa Mustafu i moguće je da su se vremenom zaboravila imena drugog princa i sultanije.
Mahidevran je bila jako lepa, obrazovana, kulturna i pametna žena. Ja mislim da je Mahidevranin život bio interesantniji od Hureminog ali naravo i tragičniji. Na svet je došla kao moćna princeza, kad je bila dete zajedno sa sestrama je poslata u drugu palatu. Tamo su je pripremali da se uda za čoveka koga nikada do tada nije videla i koga nije poznavala. Kasnije su se venčali i imali decu. Život je ovu malu porodicu odjednom uzdrmao. Jer se njen muž zaljubio u drugu ženu. Život joj se okrenuo naglavačke. Trudila se da sačuvao svoju porodicu i ugled ali je na kraju izgubila. Kao da to nije bilo dovoljno, ubijaju njenog sina, i to ni manje ni više nego otac njene dece. Pored toga, ubijaju i dvoje muške dece njenog sina. Imali su samo četri odnosno tri godine. Kao da svo to divljaštvo i loša sudbina nisu bili dovoljni, poslata je u Bursu gde je živela u siromaštvu bez sopstvenog novca. Kakav katastrofalan život, zar ne? Iz sreće, bogastva i spokojstv u dvoju spala je na nesreću, siromaštvo i neprekidnu bol."
