Kristijan ima DAUNOV sindrom: Godinama se mučio i patio, a onda je njegova majka uradila nešto što nas je sve rasplakalo

Ljubav prema deci može naterati roditelje da učine sve kako bi osigurali njihovu bezbednost i sreću. Ovo posebno važi za decu koja zahtevaju posebnu negu, poput Kristijana Bauersa, dečaka sa Daunovim sindromom, čija je majka uradila nešto neverovatno kako se više ne bi osećao usamljeno.

Kristijan je bio veoma usamljen

Kristijan je oduvek bio veliki ljubitelj života i uvek nasmejan. - Kristijan je društven, a kada smo u javnosti, pozvaće bilo koga da nam se pridruži - kaže njegova majka Dona Herter.

 

 

Jednom su izašli na picu, a on je pozvao 15 građevinskih radnika za sto da sednu sa njima, što su i učinili.

Odgajan je s ljubavlju i srećom, što ga je oblikovalo u harizmatičnog mladića kakav sada ima 24 godine. Ali Kristijan ima Daunov sindrom i nije mu uvek lako da se poveže i sklopi prijateljstva.

 

 

Tokom srednjoškolskih godina, Kristijan je imao priliku da sklopi više prijateljstava. Ali ta ista prijateljstva su se na kraju završila kada se završila škola. Nakon što je diplomirao, njegova potreba za društvom je još više porasla, ali niko od njegovih prijatelja nije došao kod njega. Njegova mama se seća da ga je često pitao 'Kada dolaze moji prijatelji?' Suočen sa surovom realnošću nekoga sa takvim stanjem, Kristijan Bauer je iz dana u dan počeo da se oseća sve usamljenije.

- Vikendom je gledao svoje starije sestre kako spavaju kod prijateljica i posećuju zabave dok je on sedeo sam - kaže Dona.

Njegova majka nije mogla samo da stoji i gleda, pa je našla rešenje za njegovu usamljenost

Tako je Dona očajnički želela da pomogne svom sinu da prevaziđe svoju usamljenost. Kako ona tvrdi, slomljenost srca kada vidite svoje dete kako pati ne jenjava s vremenom... postaje sve teže.

 

 

Dona je morala da bude jaka za dvoje, za sebe i Kristijana, koji, kao i drugi dečaci njegovih godina, ima mnogo težnji. Kristijan ima mnogo želja, kao i njegovi vršnjaci. Želeće vozačku dozvolu, možda će želeti da se odseli, oženi i ima decu, ali nije dovoljno funkcionalan da živi sam, tužno priznaje njegova mama.

Dona je želela da ohrabri svog sina da se bavi svojim interesovanjima i hobijima, jer to mogu da budu sjajni načini za izgradnju prijateljstva i pronalaženje istomišljenika. Ali u Kristijanovom slučaju stvari nisu bile tako jednostavne, pa je odlučila da uzme stvari u svoje ruke.

Dona i njen muž su jedne večeri sedeli za stolom i pokušavali da pronađu rešenje za Kristijana, i sinula im je ideja da objave poruku na Fejsbuku i ponude nekome novac da provedu vreme sa Kristijanom.

 

 

- Tražim mladića, od 20-28 godina, koji želi dodatnu zaradu. Dva dana mesečno po 2 sata, platiću ti da budeš prijatelj mom sinu. Sve što treba da uradite je da sedite sa njim i igrate video igrice u njegovoj sobi. Ništa više. Ima 24 godine i Daunov sindrom i nema prijatelje svojih godina - napisala je majka u objavi.

 

 

Navela je i da je razlog zbog kojeg plaća  garantuje da će se neko zaista pojaviti, jer kako kaže, Kristijan je imao mnogo ljudi koji su mu rekli da će ga posetiti jednog dana, a nikada nisu.

Dona nije imala očekivanja kada je poslala post, ali je dan kasnije bila šokirana kada je videla poplavu interakcija i poruka koje je primila. Mnogi su odgovorili osetljivim, saosećajnim odgovorom, čak su ponudili svoju besplatnu pomoć i druženje. Mama je takođe bila šokirana kada je videla koliko roditelja ima slične probleme, a razgovaraju sa volonterima o izgradnji prijateljstava, prenosi Bright Side.

 

 

Kristijan je sada obasjan ljubavlju mnogih novih prijatelja. Kada se broj pozivnica povećao, Dona je čak kupila planer za planiranje čitavog rasporeda okupljanja. „Jedva čekam da mu kažem, Kristijane, da postoji novi prijatelj koji želi da provede vreme sa tobom“, kaže Dona. Toliko je uzbuđen da čak i ne postavlja pitanja, dodaje mama.

Činjenica da Kristijan konačno nije bio sam, Doni je značila više od bilo kakvog novca. Naime, optužena je i da je 'prodala' svoje dete, ali je na takve komentare odlučno reagovala.

- Osim ako nemate dete sa posebnim potrebama, nećete razumeti bol kroz koji svakodnevno prolaze - rekla je ona. Sve u svemu, dirljivo je videti da su ova majka i njen sin uspeli da nađu zajednicu pojedinaca koji ih podržavaju i voljni su da im se sprijatelje. To je podsetnik da u svetu postoji dobrota i saosećanje i da svi imamo koristi od povezivanja sa drugima.

BONUS VIDEO