Vaspitanje se vremenom, srećom, menja. Upravo kada govorimo o tim promenama mislimo na decu u sovjetskim vrtićima, koja su spavala na otvorenom, čak i zimi, kad su temperature bile debelo ispod nule. To je bila uobičajena praksa, a danas takav prizor može da se vidi samo u skandinavskim zemljama.
Mnogi se pitaju da je li to opasno za zdravlje dece, a novinari portala "Russia Beyond" proučili su dokument pod nazivom Sanitarna pravila i propisi za dečje vrtiće iz 1985. koji su odobrili medicinski autoriteti SSSR-a.
Radi se o tome da su sovjetske dečije ustanove razumele da deca treba redovno da borave na svežem vazduhu, a propisi su zahtevali provetravanje prostorija vrtića najmanje dva puta dnevno, kao i to da se deca redovno igraju i šetaju.
Radnici vrtića je trebalo da paze da su deca toplo obučena, ali ne preterano, naime, zimski kaputi su bili obavezni samo ako temperatura padne ispod četiri stepena.
Međutim, ono što je interesantno u celoj ovoj priči je to da u ovim Sanitarnim pravilima i propisima ne postoje nikakvi podaci o spavanju na otvorenom.
Radni logor ili zdrava navika
Ipak, fotografija na kojima deca spavaju napolju ima mnogo. Postoje i brojni zanimljivi komentari na tu temu od ljudi koji su dovoljno stari da se sećaju svoje mladosti u SSSR-u.
Jedan od najvažnijih zadataka prve sovjetske vlade bio je da se zaustavi masovna epidemije, uključujući tuberkulozu, a do početka 1930-ih u klinikama za tuberkulozu radilo je preko 25 hiljada lekara, do 1957. više od 130 miliona sovjetskih ljudi vakcinisano je protiv tuberkuloze.
Ali srž borbe protiv epidemija bila je svakodnevna higijena, propagirana u dečijim vrtićima širem SSSR-a.
A povodom toga na internetu postoje brojni komentari, pa je tako čovek koja stoji iza profila matros_kruzhkin, podelio da je između 1959. i 1960. proveo godinu dana u bolnici za decu protiv tuberkuloze, napisao je:
- Jako se dobro sećam ovih vremena dremanja na otvorenim terasama, čak i zimi. Samo je nos bio otkriven kako bismo mogli da dišemo. One koji još nisu hodali, iznosil su napolje i utopljavali u toplu ćebad. Sobe su se grejale pećima na drva za ogrev.
Dura Lena se priseća se da je 1980-ih "cela vrtićka grupa hodala napolju samo u gaćicama, dok su ih polivali vodom iz creva".
Međutim, nekoj deci ovakav režim nije bio nimalo prijatan, pa postoje i komentari tipa:
- Ovo nikad neću da zaboravim, bilo je kao radni logor - napisao je korisnik po imenu Barbosiara.
- U ovim vrećama za spavanje nisi mogao da se pomakneš ni centimetar, a ja nisam mogao da izdržim u nečem toliko čvrstom. Kad bih poludeo od besa, prokleta vaspitačica u vrtiću bi me samo još čvršće stisnula.
Sanitarne norme propisivale su spavanje napolju ako je temperatura bila iznad -10 stepeni.
- Sećam se kako su nas u jaslicama nakon ručka stavljali u debele vreće i izvodili napolje na spavanje. Spavali smo na nekim vrlo širokim stolovima. Voleo sam da ležim i gledam kako u jesen pada lišće ili kako senice skaču po golim granama zimi. I uvek je blizu nas sedela vaspitačica u kaputu. Hvatala je promrzle prste, s vremena na vreme bi nas pogledala ispod obrva. Brzo bih čvrsto zatvorio oči i pravio se da spavam - zaključio je korisnik Olk.
Stockholm
15.11.2021 10:29Nista novo,i u Svedskoj je tako bilo do unazad par godina,i to i na vecem minusu od -10🤷♀️