Kristina Smit je imala 21 godinu kada je donela odluku da svog trogodišnjeg sina Metjua da na usvajanje. U to vreme, Kris nije imala posao i živela je u automobilu. Znala je da to nije život za dete, pa je želela da mu pruži priliku za bolji život, piše littlethings.com.
Kris je imala težak život. Kao dete, premeštali su je iz hraniteljskog doma u hraniteljski dom. Zatrudnela je na ulici kada je bila jako mlada.
Nakon što je dala sina na usvajanje, Kris je nekoliko godina živela kao beskućnik. Jednog dana je shvatila da želi da se bori za svoj život. Ušla je u restoran Vendi's i na licu mesta dobila posao.
Kristina je počela da menja svoj život. Dobila je stan, izgradila krug prijatelja i zaljubila se u čoveka za koga se ubrzo i udala. Njen suprug je imao svoju decu, a kada je videla njegovu ljubav prema njima, skupila je hrabrosti da pozove socijalnu službu. Želela je da sazna šta se desilo sa njenim sinom.
A onda se desila neverovatna slučajnost, ako se to može nazvati tako. Socijalni radnik koji se bavio slučajem malog Metjua stajao je odmah pored nje sa suprugom, dok je ona telefonirala na ulici.
"Božjom milošću, bio je tamo. Upravo u isto vreme dok sam razgovarala. Bilo je to čudo"; rekla je Kristina.
Sve vreme- sedam godina koliko je bila razdvojena od sina, pretpostavljala da je Metju pronašao novi dom pun ljubavi - ali umesto toga, saznala je šokantnu istinu.
Metjua niko nije usvojio i dalje je čekao novu porodicu. Kris se nije dvoumila, odvela je sina kući.
