Postoje različite vrste poremećaja govora i jezika kod dece. Stoga je neophodno da roditelji na vreme prepoznaju problem kod deteta i obrate se stručnom licu, odnosno logopedu
Govor kod dece nije izgrađen ako dete izgovara sve glasove, već je bitno da su razvijene i jezičke strukture.
Deca koja imaju problem sa zakasnelim govornim razvojem, a pritom nemaju problema sa sluhom ili govornim organima, imaju poteškoće u izgovoru većeg broja glasova i nepravilno upotrebljavaju gramatičke oblike, piše Telegraf.
Problem je postao češći u doba pandemije, kada su deca, nažalost, većinu vremena provodila ispred ekrena i sa telefonom u rukama.
Kako uočiti ovaj problem i kako se rešava, samo su neka od pitanja koja roditelji često postavljaju sebi.
Redovni sistematski pregledi su najvažniji
Razvoj izgovora glasova kod svakog deteta je individualan i postepeno se razvija - kaže za eKlinika portal logoped Dušan Trbojević.
Prema njegovim rečima, neka deca pravilno artikulišu glasove u ranom uzrastu, dok druga imaju teškoće, kada je u pitanju njihovo savladavanje.
Bitno je napomenuti da se usvajanje izgovora glasova odvija po određenom razvojnom redosledu. Neki glasovi se usvajaju pre ostalih. Svaki glas ima normu kada je nervno-mišićna struktura za njegovo formiranje zrela.
Redovnim sistematskim pregledima je moguće uočiti problem koji se tiče poremećaja artikulacije, odnosno odstupanja u odnosu na norme govono-jezičkog razvoja - objašnjava logoped.
Kako kaže, kada je u pitanju loš izgovor glasova, neophodno je utvrditi uzrok njegovog nastajanja.
Sa pune tri godine, ukoliko je dete jezički razvijeno, neophodno je napraviti kontrolu kod logopeda, gde se primenom adekvatnih baterija-testova detektuje broj oštećenih glasova, i u zavisnosti koji su glasovi distorzovani, planira se praćenje - objašnjava Trbojević.
Glasovi koji su najčešći problem
Kada je reč o najčešćim greškama u izgovoru dece, to podrazumeva nepravilnost, odnosno nemogućnost izgovora pojedinih glasova, a da je pri tom fond reči deteta zadovoljavajući i da je rečenica gramatički adekvatna.
- Ispoljavaju se u vidu nedostatka glasa-omisije, zamene nerazvijenog glasa drugim glasom (supstitucija) i oštećenjem pojedinih glasova - distorzija. Problemi u izgovoru se kreću od lakih smetnji u artikulisanju, do nemogućnosti razumevanja govornog iskaza, što za posledicu može da ima razvijanje negativnog stava u govoru.Najčešći artikulacioni poremećaji kod dece su poremećaj izgovora glasova Č, DŽ, Š, Ž, S, Z, C, Ć, Đ, R, LJ, K i G - kaže logoped Dušan Trbojević.
"Roditelji, bez tepanja"
Prema njegovim rečima, poremećaj glasova je najučestaliji govorno-jezički poremećaj u predškolskom uzrastu i kao takav, čest je uzrok roditeljskih nedoumica da li dete treba odvesti kod logopeda.
- Postoje roditelji koji veoma rano primete da dete ne izgovara određene glasove, dok je drugima takav način izgovora simpatičan i često ga podražavaju, tepajući detetu.
Ima i onih koji očekuju da će se takav način izgovora sam od sebe ispraviti, što se uglavnom ne događa i gubi se dragoceno vreme za ranu intervenciju. Godina pre polaska u školu je važan period u kom treba obratiti pažnju na pravilan izgovor glasova, kako kasnije dete ne bi imalo teškoća u usvajanju veština čitanja i pisanja - Trbojević.
Kada je u pitanju izgovor glasova, logoped Trbojević naglašava da detaljan sistematski pregled u četvrtoj godini može da nam ukaže na odstupanja u artikulacionom razvoju deteta, gde se planira svakako i dalji tretman, u zavisnosti od glasova koji su oštećeni.
Mucanje može da bude posledica emotivnog događaja
U uzrastu između druge i pete godine može se javiti takozvano razvojno mucanje koje se manifestuje time što dete ponavlja početni glas ili slog, nekada čak i cele reči, pa roditelji pomisle da je počelo naprasno da muca.
U tom periodu razvoja mucanje nastaje kao posledica ubrzanog misaonog toka, sa jedne i nedovoljnog fonda reči sa druge strane.
Povezuje se sa povećanim interesovanjem deteta za svet koji ga okružuje, akao uzrok može da bude i neki emotivno jak događaj. Uloga roditelja je tada veoma bitna kako bi se problem prebrodio - ističe logoped Dušan Trbojević.
Internet, igrice i društvene mreže utiču na fond reči
Deca često na televizoru ili telefonu gledaju crtaće na stranom jeziku, a dešava se čak da se roditelji hvale kako dete razume strani jezik.
Ali, koliko je to zapravo dobro za dete?
Razne društvene mreže, koje mladi najviše koriste, karakteriše velika količina anglicizma, psovki, žargona… koji se preslikavaju na njihov govor.
Roditelji moraju da povedu više računa, da više čitaju deci i obraćaju pažnju na to šta i kako govore deci, jer kao što govore roditelji, tako će govoriti i deca.
Uloga roditelja je najbitnija, s obzirom na to da se govor uči slušanjem i da je konstantna stimulacija ključ za rano progovaranje - objašnjava logoped Trbojević.
Dete najviše uči kroz igru i vreme s roditeljima
- Veoma je bitna stimulacija u ranom uzrastu, gde se koriste pojednostavljene reči, koje su propraćene izrazom lica i govorom tela, kao i posebnom intonacijom. Dakle,preko učenja pesmica i brojalica, i kroz kasniji period bogaćenja fonda reči. Deca uče imitiranjem, podsticanjem i vežbanjem. Najbitnije je provoditi sa svojim detetom što više kvalitetnog vremena, posebno sa detetom koje je u fazi progovaranja.
Stimulisanje govora se sprovodi kroz zajedničke igre, imenovanja pojmova i radnji iz neposrednog okruženja, kroz usmeravanje pažnje na pojmove iz slikovnica. Postoji mnogo saveta kako roditelji mogu da podstiču decu u svom govorno-jezičkom razvoju, ali i bez njih svaki roditelj treba da zna da dete uči govor imitacijom i zato je veoma bitno da dete bude usmererno na roditelje i na reči koje mu mi izgovaramo - zaključuje logoped Dušan Trbojević.
