Ali, istina je da se svako u bilo kom dobu, na bilo kom nivou profesionalnog uspeha ili postignuća u obrazovanju može naći u takvoj situaciji. Od dvostruko sertifikovanih lekara do izvršnih direktora i advokata, ljudi se nađu u toj zamci, a sramota ih guši, ispričala je Perpetua Neo, psihološkinja iz Singapura, koja je doktorirala kliničku psihologiju na Univerzitetu u Londonu i magistrirala filozofiju na Univerzitetu u Kembridžu.
– Toliko godina kasnije, više se ne oslanjam na izgovor „tada sam bila mlada, nisam znala“. To može da se dogodi svakom. Dinamika takvog odnosa postavljena je tako da ljude prevari i uhvati u zamku. Dodajte tome i ličnu ranjivost zbog koje smo privučeni toksičnom partneru, očajničkoj želji da ugodimo ili osećaju odgovornosti za njihovo loše ponašanje, i odjednom se nađete tamo gde zapravo ne želite da budete, ali ste zaglavili – dodala je.
– Ako ste neko ko je zaglavio u takvoj vezi ili se borite da shvatite šta se događa s nekim koga volite, onda ovo pišem za vas. Želim samo da napomenem da su niže navedene činjenice napisane iz konteksta heteroseksualne veze, gde je muškarac zlostavljač, a žena žrtva, radi lakšeg toka reči. Ono što je važno znati je to da i žene apsolutno mogu da budu zlostavljači, muškarci apsolutno mogu da budu žrtve, a sve vrste veza mogu da budu izložene riziku da budu toksične – napomenula je.
Nabrojala je razloge zašto žene ostaju u toksičnoj vezi:
Okusila je dobra vremena i znala je da to nije samo san.
– Početak većine toksičnih veza odvija se ovako: on je bombarduje s toliko ljubavi i pažnje da se čini da nije s ovog sveta. Za svakoga ko je bio zanemaren ili maltretiran, ovo se može činiti kao da ste konačno upoznali svoju srodnu dušu. On može da igra na vaše sličnosti, ili čak da stvori sličnosti, i reći vam da nikada pre nije upoznao nekoga tako neverovatnog kao što ste vi. Ili bi mogao da joj kaže kako je ceo svet bio užasan prema njemu, i tako je zahvalan što ju je konačno pronašao – pojasnila je ova psihološkinja.
unsplash
– Ali ovo ljubavno bombardovanje zapravo je osmišljeno kako bi se žena sprečila da ima lični prostor i bistrinu uma da shvati šta se stvarno događa. Nju ova lavina odnese, a ako ima tendenciju da nekoga spase ili zbrine, onda se tim više može osećati „prilepljenom“ za ovakvu vezu – dodala je.
Naravno, stvari se na kraju menjaju. On najpre čini male loše stvari, a onda sve veće, a sve kako bi poljuljao i srušio njene granice i snizio njene standarde, dok se ona u isto vreme oseća loše.
– On može da postane neraspoložen, i menja se između uloga žrtve, spasioca i progonitelja, tako da ona nikad ne zna s kojom osobom ima posla i uvek hoda kao po jajima. Čak će je i kriviti za sve i svašta, pa je istrenirana da se uvek ponaša najbolje što može. I budući da je okusila čarobni početak bajke, zna da nije sanjala. Umesto toga, rečeno joj je da je ona kriva što su se stvari promenile, pa će se pognuti i naporno raditi da vrati ona dobra vremena – kaže Perpetua Neo.
Ponovo se vraća u sve to
– Ženi je u proseku potrebno sedam pokušaja da zauvek napusti situaciju porodičnog nasilja, tokom kojih može da bude ubijena ili u ozbiljnoj opasnosti. Pitate se zašto se vraća toliko puta? Jednostavno je. Toksična osoba zna koje „dugme treba da pritisne“ i kada treba da igra lepo. To bi mogla da bude poruka tipa: „Voleo bih da se nađem s tobom da se ispričamo i/ili ti zahvalim za sva lepa vremena“, gde ona oseća kako mu možda duguje priliku da bude pristojna. Ili bi to mogla da bude rođendanska ili praznična poruka, u kojoj on poziva na nostalgiju i osećanja, iz kojih plete svoju mrežu kako bi je ponovo zaveo. Pa makar samo da bi je kaznio što je imala drskosti da ode, i na kraju je slomio – nastavila je.
Zamenila je traumatsko vezivanje za sudbinu
– Kod traume je stvar u tome što je vaš nervni sistem većinu vremena otupeo, a oživi samo kad ste u opasnosti. To znači da se vaši osećaji zadovoljstva i boli brkaju, i iako je deo vas užasnut, drugi deo vas se oseća kao zombi koji oživljava. Ukoliko ste bili zlostavljani kao dete ili u pređašnjim vezama, onda to postaje još više ukorenjeno. Mozak nastoji da vas nesvesno povuče nazad u slične situacije kako bi pokušao da popravi ono što je pošlo pogrešno u onome što nazivamo „prisilno ponavljanje“. Ali, s toksičnim ljudima to nikada ne možete da popravite jer oni ne mogu i neće da se promene – upozorava psihološkinja.
Kaže da ćete se na kraju osećati doslovno zgaženo – kao da je ovakva vrsta veze vaša sudbina i nemate druge alternative.
Nije želela da ga napusti
– Mnogi toksični ljudi upoređuju se s napuštenim životinjama, ako ih neko ostavi. Mogli bi čak da pričaju o tome kako je to dokaz da su bili samo neuspesi u životu, jer nisu uspeli u trenutnoj vezi s vama. Mnogo je takve drame u kojoj ispoljavaju svoju tugu, gledajući vas očima šteneta. I negde u skladu s njegovim plačnim pričama, optužbama za progon i tvrdnji da je mudrija od njega, ona je postala njegova starateljka. S vremenom je žena počela da se boji da ga ne isprovocira, pazeći na svoje ponašanje – kaže psihološkinja.
– Takođe je naučila da, ako ga prozove zbog lošeg ponašanja ili joj jednostavno treba slobodno vreme da dođe sebi nakon epizode zlostavljanja, upravo će ta njena dela izazvati gore ponašanje jer se „zbog nje osećao loše“. Sve što je učinila potencijalno ga je povredilo, tako ona to vidi, a kad bi slučajno otišla, tada bi ga stvarno izneverila. Žena u takvoj situaciji ne vidi da je zapravo napustila samu sebe, a partner samo manipuliše njime – dodaje.
Krivila je samu sebe
– Taj samokritični glas u njenoj glavi, bilo da je reč o vezi ili bilo čemu drugom, postajao je sve glasniji. Ali zapravo, bio je to njegov glas maskiran kao njen, sličan onom stihu u Fantomu iz opere koji kaže: „Ja sam maska koju nosiš, mene čuju“. On recituje žalopojke njenih nedela i strašnih osobina, od njene nestabilnosti do toga koliko je teška – priča psihološkinja koja se s ovakvim slučajevima susrela mnogo puta.
– Čak i ako je shvatila da je toksičan, igra okrivljavanja postala je prejaka, pa žena i dalje ostaje u lošoj vezi. Krivi sebe za sve i svašta; što to nije videla, zbog zlostavljanja, za nedovoljno opiranja, zato što sam bila s njim, što je ona okidač za njegovo ponašanje, za ostanak, za povratak, zato što je bila s njim itd. – dodala je.
Bila je izolovana i sama
– Problem kod „gaslightinga“ nije samo u tome da vas neko laže, već u tome što stalno od vašeg osećaja za stvarnost pravi haos, tako da crno postaje belo, a belo postaje ružičasto, ako on tako kaže. U takvim situacijama se odvajate od sopstvene intuicije, moralnog kompasa i vrednosti. Deo toga je sistematski orkestriran da vas porazi, a drugi deo je mehanizam autopilota u kojem preživljavate jer previše zapitkivanja može da vas izludi. I tada dolazi do toga da se niste izolovali samo od sebe, već i od ljudi koje volite – kaže Perpetua Neo.
Toksičan muškarac ne mora ženi otvoreno da kaže: „Ne sviđaju mi se tvoji prijatelji i porodica, nemoj da se družiš s njima“, čak može da kaže da mu se sviđaju kad ih u isto vreme zabavlja poput najvećeg šarmera u svetu. Ali, kada niko ne gleda, počeće suptilno da ih ocrnjuje.
Shutterstock
– To radi kako bi podsvesno uticao na nju ili je indirektno mogao da je „istrenira“ da počne da ih izbegava. I što je duže odvojena od svojih voljenih, to joj je teže da im se ponovo obrati. Kako uopšte pronalazi reči kojima bi objasnila svoju odsutnost, a da ne zvuči glupo? Ili kako da delikatno pleše oko činjenice da on pokazuje neka uznemirujuća ponašanja, čak i ako „on to ne misli ozbiljno, imao je traumatičnu prošlost, ja sam ta koja to izaziva“ – pojašnjava psihološkinja.
– Neki otrovni tipovi čak igraju onu kartu „mi protiv sveta“, sejući to seme, posebno tokom onog vrtloga faze ljubavnog bombardovanja. Budući da ste oboje srodne duše u ludom svetu, vi ste jedina osoba koja ga zaista razume, pa zašto ne biste pobegli u neki alternativni način života ili na novo mesto gde možete da započnete potpuno novi zajednički život – dodala je.
Nije imala sredstava
– Uobičajen scenario je da brzo počnu da žive zajedno, a onda ona zatrudni, nakon čega joj on kaže da da otkaz. Ona postaje potpuno zavisna od njega; možda mu je čak potpisala da njen bankovni račun postaje zajednički, a on ga je možda ispraznio zbog neke zavisnosti za koju tvrdi da ne može da pomogne sebi. I kako vreme prolazi, ona ne zna kako ponovo da uđe u komercijalni svet – pojašnjava ova psihološkinja.
– A ako je njen zlostavljač šarmantna, ugledna osoba unutar zajednice, tada ženi niko ne bi verovao da zapravo živi sa zlostavljačem. On čak može da isprovocira neku situaciju u javnosti, a zatim da napravi da ona izgleda nestabilno tako da ljudi na kraju pomisle da je ona luda, a on je super – dodaje.
Rečeno joj je da je prekasno
– Možda je njena mladost nestala, a njeno telo više nije tako vitko kao kad su se prvi put upoznali. On bi čak prečesto mogao da joj govori da bi trebalo da bude zahvalna što je još uvek s njom, da niko više nikada ne bi želeo da bude s njom, da bi joj se ljudi smejali ako bi ponovo pokušala da potraži vezu, jer „na kraju krajeva, ona je nestabilna, ona je oštećena roba, ona je ništa bez njega, ona nema ništa bez njega, on joj je jedina opcija“ – pojašnjava psihološkinja.
Patila je od sklonosti pozitivnosti
– Ljudski mozak je ustrojen tako da pamti gubitke i negativna sećanja jer nas to sprečava da ponavljamo iste greške kako bismo ostali živi. U slučaju toksičnih odnosa, primetila sam neobičan slučaj upravo suprotnog, što nazivam „pozitivnom pristranošću“ – objašnjava.
– Sećaće se vremena u kojima se postupno menjao, čak će hvaliti njegov trud, ali će iz sećanja izbaciti vremena kad je nazadovao. Selektivno će se sećati i ponavljati dobra vremena umesto loših. I što je još važnije, reći će, „On nije 100 posto loš“. To nazivamo „pristranošću potvrde“ kad odbacujemo dokaze koji su u suprotnosti s onim u šta želimo da verujemo i snažno ponavljamo ona vremena koja su u skladu s našim perspektivama. U smislu neurologije, nastavite da uvežbavate to sećanje i prelazite preko njega, i to postaje sve jače i jače. A što je još gore, žena u toksičnoj vezi bi mogla da ima i lažna sećanja, jer ju je uvek iznova ubijao psihičkim zlostavljanjem – pojasnila je.
Ne zna kako da se nosi s opasnošću
– Ako svakodnevno živite kao na iglama, iscrpljeni ste. Iscrpljeni se fizički, emocionalno, duhovno, kognitivno, svakako. Nemate kapaciteta da se nosite sa svime, lakše je pokleknuti. Ona zna, iz indirektnih i direktnih pretnji koje je uputio, da je u opasnosti. Decu bi mogao da odvede. Boriće se s njom do poslednjeg centa i diskreditovati je. Možda ju je više puta ošamario ili udario nogom, a ona zna da je to samo nagoveštaj onoga što će se dogoditi ako se uopšte usudi da ode. Zato je osoba u nasilnoj vezi u najvećoj opasnosti dok se sprema da ode – objašnjava psihološkinja.
Mislila je da je to „samo porodična stvar“
– Ako je to ono što joj policija kaže, ako je to ono na šta svi odmahuju rukom, onda joj toj ženi teško da ne posumnja u sebe. Uostalom, već je istrenirana da sebe krivi za sve što je učinila i nije učinila. Setim se često reči Patrika Stjuarta: „Ne postoji ‘samo porodična stvar'“ – pojasnila je, a prenosi mindbodygreen.com.
