Da li imate PROFIL na APLIKACIJAMA za upoznavanje? Iznenadiće vas broj ZAUZETIH ljudi koji ih KORISTE

Otkrili su i zloupotrebu, najčešće u vidu slanja eksplicitnih neželjenih fotografija. Aplikacije za sastanke takođe podstiču ghosting– fenomen koji je možda postojao i ranije, ali su aplikacije poput Tindera ili OKCupid to olakšale.

Možete li zamisliti situaciju u kojoj sedite u kafiću i prilazi vam stranas koji počinje da vam se udvara, a vi mu odgovarate: Ne dolazi u obzir, prenizak si za mene.. Možete li da zamislite situaciju na prvom sastanku da osoba ustane usred razgovora i nestane bez reči? Teško.

Da se ​​ljudi tako ponašaju, verovatno niko, iz straha od brutalnog odbijanja, ne bi ni pokušao da bude u vezi. Međutim, u aplikacijama za upoznavanje ovakve stvari su apsolutno normalna stvar. Proces selekcije je tako konstruisan da dovodi do toga da se ljudi međusobno dehumanizuju i tretiraju jedni druge kao „potrošnu robu“. Paradoks je da uprkos brutalnostima sa kojima se susrećemo kada koristimo aplikacije za upoznavanje, one svake godine beleže veći broj korisnika.

Od prevara, nepristojnog ponašanja do pretnji i zlostavljanja

Ljudi koji koriste aplikacije za upoznavanje suočavaju se sa mnogo emocionalnih opasnosti. U 2018. godini, tim istraživača širom Holandije i SAD otkrio je da je 42% ljudi sa profilima u aplikaciji za sastanke Tinder bilo u braku ili u vezi, ali ih to nije sprečilo da traže nove sastanke.

Varanje je olakšano

Dana Vajzer, vanredni profesor na Teksaškom tehničkom univerzitetu u SAD koja proučava neverstvo, zainteresovala se za ispitivanje ovog fenomena na Tinderu nakon što je jedna od njenih studentkinja rekla da je videla dečka svoje prijateljice u aplikaciji. Predstavljao se kao samac, a ona nije znala kako da se postavi. Zaintrigirana studentskom dilemom, Vajzer je počela da prikuplja podatke od 550 studenata osnovnih studija o neverstvu na Tinderu, što je objavljeno u studiji iz 2018.

Mnogi učesnici su rekli da su bili svedoci varanja putem aplikacije; oko 64% ​​je reklo da je videlo nekoga za koga su znali da je u ekskluzivnoj vezi na Tinderu. Čak ni oni u anketi nisu bili izuzeti od ovog ponašanja: otprilike 17% učesnika ankete je i samih priznalo da je slalo poruke nekome na Tinderu dok su bili u vezi, a oko 7% je reklo da su imali seksualno iskustvo sa nekim koga su upoznali na Tinderu dok su se zabavljali sa nekim drugim. Dana priznaje da postoje razni razlozi zbog kojih se ljudi upuštaju u neverstvo, nazivajući Tinder jednim od mnogobrojnih „alata“ koji mogu drastično olakšaju proces. Ove aplikacije su pojednostavile pronalaženje ljudi koji su i sami zainteresovani za varanje. Prošle godine, popularna aplikacija je objavila funkciju koja omogućava korisnicima da blokiraju kontakte od ljudi na koje ne žele da naiđu u aplikaciji - kao što su članovi porodice, kolege i bivši. Ovo čini aplikaciju još sigurnijom.

Žene su nesrazmerno žrtve neželjenih, eksplicitnih poruka

Lea LeFebvre, profesorka komunikacionih studija na Univerzitetu u Alabami, otkrila je da su žene neproporcionalno pogođene lošim ponašanjem na mreži za sastanke. Ali to je posebno slučaj sa onim što LeFevr vidi kao najveći problem sa aplikacijama za sastanke: „neželjene, eksplicitne poruke“.

Dok je 35% ispitanika u studiji Pev Research Center-a iz 2020. reklo da im je neko poslao „eksplicitnu poruku ili sliku koju nisu tražili“ u aplikaciji za upoznavanje, taj broj je porastao na 57% među korisnicama starosti od 18 do 34 godine. 44% je izjavilo da ih nazivaju uvredljivim imenom, a 19% mladih žena kaže da su im pretili fizičkom povredom.

Sve ovo dovodi do promene standarda. Kako se takve akcije umnožavaju na mreži, pojavio se problematičan sporedni efekat: „Loše ponašanje postaje normativno“, kaže LeFevr. 

Na primer, kultura beskonačnog „lažiranja“ može da dovede do toga se ljudi ponašaju bezosećajnije, odnosno da imaju manjak empatiej. Dakle, čak i kada se korisnici aplikacije sretnu uživo, nihovo ponašanje je uslovljeno modelom koji je nastao tokom korišćenja aplikacije.

Na kraju krajeva, mnogi ljudi su se pomirili sa činjenicom da je zabavljanje jednostavno neprijatan proces, kaže LeFevr, jer su toliko puta bili žrtve lošeg ponašanja. U velikoj meri, teško je isfiltrirati šta je dobro, a šta loše pored tolikog broja ljudi „Naviknemo se na takvu komunikaciju i ona postaje deo odnosa“, kaže ona, dugoročno utičući na ono što ljudi polako počinju da prihvataju kao prihvatljivo ponašanje. „Postepeno napuštamo naše standarde".