Pad temperature najviše će osetiti ljudi sa srčanim smetnjama, meteoropate i asmatičari, te se kod istih očekuju neraspoloženje i glavobolja kao moguće meteoropatske reakcije, prenosi Blic.
Nagli pad temperature donosi promene u organizmu kao što su glavobolja, vrtoglavica, pad koncentracije, promene raspoloženja, nesanica, fizička slabost, ubrzani rad srca, depresija i anksioznost.
Koliko pomenute promene mogu da budu opasne po organizam, za "Blic" je nedavno objasnio i kardiolog Nebojša Tasić, te naglasio kako iste najviše utiču na starije osobe i hronične bolesnike, dok je objasnio i to kako simptomi variraju od osobe do osobe, a da oni koji ih obično prepoznaju jesu meteoropate.
- Bilo koje ekstremne promene, kako leti tako i zimi, kod hroničnih bolesnika mogu izazvati značajne promene. Kako u smislu povišenja krvnog pritiska tako i lošeg osećanja, dok kod nekih ljudi dolazi i do pada krvnog pritiska. Reakcije su individualne, postoje meteoropate, ljudi koji reaguju na promene vremena. Promene klime su poslednjih godina mnogo izražajnije nego ranije, veći je broj takvih bolesnika - istakao je kardiolog Tasić za Blic.
Kako bi se izbegli pomenuti simptomi, dr Tasić naglašava kako je bitno da se meteoropate, ukoliko osete pogoršanje stanja usled promene vremena, obavezno jave svom lekare, a ne da delaju na svoju ruku.
- Veoma je važno da u tim trenucima bolesnici usled tegoba ne menjaju svoju terapiju bez lekarske konsultacje. Nije isto da li se temperaturne promene dešavaju unutar dan, dva ili pet do deset dana. Nagle temperaturne promene u okviru 48 časova mogu dovesti do velikih turbulencija u ljudskom organizmu i zato treba osluškivati svoj organizam za svaki simptom i obavezno konsultovati svog lekara šta da radite - naveo je dr Tasić.
Evo šta se savetuje rizičnim grupama
Bez obzira na vremenske prilike i godišnje doba bitno je biti aktivan u prirodi, jer vežbanje stvara dobru psihofizičku kondiciju, podiže otpornost na stres i mikrobiološke uzročnike. Kretanje na otvorenom treba prilagoditi potrebama, ograničiti ga i uskladiti sa vremenom. Prema rečima dr Tasića, hipertenzičarima se, kada su promene vremena prisutne, ne preporučuje da napuštaju toplinu doma, pa pojedine fizičke aktivnosti mogu praktikovati i untar udobnosti sopstvenog doma.
Zatim, iscrpljenost, umanjena koncentracija i slične tegobe mogu da prate malokrvnost, anemiju, smanjenu funkciju štitne žlezde ili povišen holesterol i mogu biti znak zdravstvenih poremećaja.
Osim spoljašnje temperature i vremenskih prilika na organizam utiče i mikroklima, vlažnost i uslovi u stambenom prostoru. Ne smemo zaboraviti da postoje optimalne temperature u prostorijama u kojima radimo i u kojima spavamo.
Bonus video
