U našem jeziku postoje i nazivi za posredno srodstvo, kojih nema ni u jednom drugom jeziku.
Pašenog, dever – muž ženine sestre
Jetrva, snaja - supruga muža
Šurnjaja – žena ženinog brata
Šurak je ženin brat
Svastika - ženska sestra
Zaova - sestra njenog muža
Dever - mužev brat
Sinovi, nećaci - bratova deca
Svastika, svastika - deca svastike, ženine sestre
Rođak – muž muževljeve sestre (Termin se retko zadržava, uglavnom se koristi termin „zet“)
Zaova
Zaova je muževljeva sestra i za nju važi da zbog velike, ponekad posesivne ljubavi prema bratu, smesti njegovu ženu ili obrnuto – žena smesti Zaovu, da ne bi delila ljubav svog muža. Često se žene i žene ne podnose, jer jedna nastoji da odvoji muškarca od porodice i stvori novu – svoju porodicu, a druga da zadrži brata. Smatra se da je reč zaova kovanica od: zla i ovog.
Jetrva
Jetrva je naziv za žene dva brata. Uvek postoji takmičenje među jetrvama ko će biti bolji i koji će dobiti više naklonosti muževljeve porodice. Naziv jetrva. odnosno jetra se vezuje za reč džigerica, jer je to žena koja ti jede džigericu i stvara velike muke. Za dve sestre koje nisu u dobrim odnosima često se kaže: Svađate se kao dve jetre.
Stric
Naziv za očevog brata potiče od indoevropskog naziva za oca – pštruo. Od njega je napravljena izvedenica koju bismo mogli prevesti kao „drugi otac“.
Svastika
Osnova za ime ženine sestre je u reči svast. Etimološki, možemo doći do reči svako, odnosno reči svoj. Dakle, svastika bi bila svoja. Kukasti krst je takođe simbol iz predhrišćanske kulture i označavao je sreću i blagostanje, pa možda ime potiče od vas, jer postoji srpska poslovica „Ko nije okusio svastije, ne zna šta je slast“.
Svekrva
Svekrva je ime za muževljevu majku. Kako odavno postoji mišljenje, svekrva i snaja su često u veoma lošim odnosima. svekrva gotovo nikada nije zadovoljna izborom žene svog sina. Za nju važi i to što se često meša u sinovljev brak i novo domaćinstvo, stvarajući tako razdor u braku. Smatra se da je naziv svekrva novčić nastao od: za sve je kriv.
Snaja
Muževljeva porodica i rođaci ženu svog rođaka nazivaju njegovom snajom. Snaha je prilično stara reč u srpskom jeziku. Najverovatnije potiče od indoevropskog oblika snusosa, što znači svojevrsno vezivanje, stvaranje novih porodičnih odnosa. Ovu tvrdnju može potkrepiti nemačka reč za kanap ili traku – schnur (kanap).
BONUS VIDEO