Komparativni kognitivni neuronaučnik i viši predavač psihologije, dr Gillian Forrester, odlučila je da duboko zaroni u ponašanje u svom radu iz 2015. godine.
- Prva ideja da se istraži plaženje jezika desila se slučajno - rekla je tada dr Forester.
- Moj kolega i ja smo istraživali ruke za fine i grube motoričke radnje i primetila sam da su jezici dece bili vidljivo aktivni tokom ovih aktivnosti - dodala je.
Forester i njegove kolege postavili su grupu mladih učesnika na nekoliko zadataka koji uključuju sve složenije korišćenje ruku, od otključavanja katanaca do igranja složenih igrica. Takođe su pričali priče koje bi delovale kao kontrola u kojoj nije bilo potrebno kretanje ruke.
Dok su posmatrali decu, postalo je očigledno da je isplaženje jezika zaista uobičajeno prilikom obavljanja zadataka koji uključuju ruke. Činilo se da je i jezik iskočio na desnoj strani tokom ovih složenijih aktivnosti, nagoveštavajući poreklo ponašanja.
- Za mene, najuzbudljivija interpretacija studije je da desno pristrasna aktivnost jezika i šaka tokom finih motoričkih zadataka podržava ideju da artikulaciju šake i jezika upravljaju zajedničkim moždanim procesima - rekla je Forrester.
- Ovo bi obezbedilo prirodni most za rani sistem komunikacije da pređe sa gestova ruku na govor kod ranog čoveka - dodala je.
- Samo trebamo tražiti od Italijana inspiraciju o tome kako motorna funkcija i jezička veština mogu biti povezane, gde gestikulacija i razgovor zaista idu ruku pod ruku. Njihova bliskost je takođe istražena u studiji iz 2019. koja je otkrila da se oblast mozga koja se aktivira složenim pokretima ruku nalazi odmah pored one koja se bavi jezikom. Ovde se evoluciono poreklo susreće sa anatomskim, jer su naše ruke i jezici „jedini fini artikulatori na našim telima i kontrolišu se delovima našeg mozga koji se preklapaju - rekla je Forester za Live Science . Zanimljivo je da se oba dela nalaze u levoj hemisferi, na suprotnoj strani od mesta gde se većina jezika upušta.
