KRIJE SE IZA VAŠIH NOGU, NE ŽELI DA PRIČA?! Ovo su ODLIČNI saveti kako da pomognete vašem STIDLJIVOM detetu!

Nije retkost čuti da roditelji teraju stidljivo dete da poljubi dalekog rođaka kojeg je videlo jednom u životu ili da podignu ton u situacijama kada mališan ne može da se opusti u novoj situaciji. Ne treba ni naglašavati koliko je to loš pristup, ali koji je dobar?

Postoji nekoliko tehnika koje bi mogle da pomognu, a najvažnije je imati na umu da sve mora da bude praćeno ljubavlju, strpljenjem, taktičnošću i nežnošću.

 

Ne gledajte na stidljivost kao na slabost

Pre svega treba da znate da vaše dete nije usamljeno u tome što je stidljivo u nepoznatim situacijama.

- Većina dece je povučena pri susretu s novim ljudima. To je potpuno normalno ― početna stidljivost je samo način na koji pristupamo novom prostoru i snalazimo se u njemu ― ističe za Hafington post Korali Perez-Edgar s Instituta za društvene nauke sa Centrom za studije o detetu pri Univertitetu Pensilvanije.

Iako su roditelji uglavnom zabrinuti kada je njihovo dete stidljivo, u nekim situacijama je to očekivano i poželjno jer će dete biti oprezno i upoznavati svet oko sebe korak po korak.

Ne etiketirajte dete

Mnogi roditelji bez razmišljanja, kada im se dete uplete u noge pri susretu s nekim poznanikom mame i tate na ulici, kažu: "On je stidljiv" da bi otklonili sumnju da je dete možda nevaspitano. Stručnjaci veruju da ne treba to da radimo ― dobar deo onih koji su bili to stidljivo dete seća se trenutka kada su ga mama i tata pravdali pred neznancem.

-  Ne etiketirajte dete kao stidljivo -  kaže pedijatrijska sestra Kejsi Rengan iz Dečije bolnice u Los Anđelesu.  - Pokušajte da objasnite drugima da se vaše dete sporije otvara prema drugima, ali dajte sve od sebe da na takvo ponašanje ne lepite etiketu.

Dajte detetu priliku da vežba socijalizaciju

Omogućite detetu da se igra s drugim mališanima ili da komunicira s odraslima u kontrolisanim uslovima i opuštenoj atmosferi. Veoma je važno da ih ne pritiskate i da im pri tome ne bude neprijatno kako ne bi stvorili otpor prema novim ljudima, situacijama i prostorima.

- Postoji niz studija koje pokazuju da kada stidljiva deca idu u predškolsko nekoliko dana nedeljno ili su deo neke ekipe, to može biti doovoljno da im pomogne da prebrode stidljivost i nauče nove veštine ― ističe Perez- Edgarova i dodaje da je to stvar vežbe.

Razgovarajte otvoreno

Iako je važno ne etiketirati dete kao stidljivo, jednako je bitno dati mu priliku da se izrazi i na svoj način objasni kako se oseća u datim stiuacijama. Perez-Edgarova savetuje da mu postavite jednostavna pitanja poput "O čemu razmišljaš danas?" ili "Da li ti se svideo čas plivanja?", jer će tako naučiti da razgovara, izrazi se o svemu što ih muči, pa i o stidljivosti.

- Radi se o tome da treba pustiti dete da samo kože gde su njegove granice i njihovom poštovanju ― ističe ona.

To može da bude posebno važno tokom odrastanja i sazrevanja deteta jer će ono biti dovoljno hrabro da vam se otvori o eventualnoj anksioznosti ili uklapanju u društvo.

Obratite pažnju na to kada je potrebna dodatna pomoć

Ukoliko primetite da stidljivost vašeg deteta prelazi u ekstrem: doživljava tantrum kad god ga ostavljate u vrtiću, nema drugare, ne uspeva da se oslobodi ni u kontrolisanim i prijatnim uslovima i sl, razmislite o tome da posetite stručnjaka. To posebno važi ako se dete bliži školskom uzrastu.

Dete zbog kog bi trebalo da se zabrinete jeste dete koje nikad sa osmehom ne ulazi u ove situacije, koje jednostavno ne uspeva da se opusti i pobedi stidljivosti.

Stručnjaci će razgovarati s detetom i pokušati da mu pomognu, ali ne treba isključivati mogućnost da je u pitanju samo takav tip ličnosti. U tom slučaju, najvažnije od svega je ― prihvatanje. Nema ničega lošeg u tome što je neko, jednostavno, rezervisan, a na roditeljima je da objasne detetu da je predivno baš takvo kakvo jeste.

-  To nije problem. Vaše dete je samo takvo! - kaže Perez-Edgarova.