Kada pričamo o trudnoći, svi znamo da su u narodu i danas prisutna mnogobrojna verovanja. Ipak, ima i nekih verovanja koja su se zadražala samo u određenim delovima Srbije, a neka su u potpunosti zaboravljena.
Ako trudnica nešto od nekoga traži, a ovaj to odbije, dovodi sebe u opasnost da mu izađe čmičak na oku ili da mu miševi pojedu odeću, a trudnica zbog toga može da izgubi plod.
Trudnicu uvek treba ponuditi jelom, jer ako je ona željna nekog jela, a stidi se da ga sama traži, može takođe da izgubi plod.
Ako trudnica krije svoju trudnoću, dete će joj biti gluvo ili nemo.
Ako se omakne trudnici da nešto ukrade, pa se tada uhvati ili počeša za neki deo tela, na tom istom delu tela dete će joj biti obeleženo mladežom ili crvenom flekom, koja će imati oblik ukradene stvari.
Trudnica, verovali ili ne, nikako ne sme da posmatra požar, jer će joj dete dobiti ospe po licu. Ne sme da jede paljeno meso na vatri da joj se dete ne bi pržilo na mukama.
Trudnica ne sme nikako da gleda krv ili klanje stoke i živine, jer će joj dete imati crvene fleke po licu i hrkaće dok spava.
Ne sme da tuče mačku i psa, jer će joj dete mjaukati i lajati.
Trudnica. osim toga ne sme da gleda u mrtvaca, niti da ide na sahrane i daće, jer će joj dete postati žuto u licu. Takođe, trudnica ne sme da jede ribu, jer će joj dete imati pege po licu i dugo neće progovoriti.
Ne sme jesti zečetinu, jer će joj dete imati zečije oči. Ne sme jesti noge od stoke, jer će dete boleti noge i zglobovi.
Trudnica nikako ne bi smela sama da izalazi noću, da ne bi nagazila na “čini”.
Ne sme da se podsmeva sakatom, gluvom, mucavom i slično, jer i sama može roditi takvo dete.
Trudnica nikako ne sme da celiva krst, jer se veruje da će joj dete bolovati od epilepsije.
