Upoznali su se u diskoteci, poput većine mladih ljudi u komšiluku odakle dolaze. Zaiskrilo je tokom prvog plesa. Odmah su znali da to traže. Bilo je leptira u stomaku, smeha, puno snova, zajedničkih sastanaka, putovanja van grada, svakodnevnih telefonskih poziva. Zaljubili su se i odlučili da zajedno idu kroz život. Vole zajedno da putuju, da voze bicikl i da idu na more, gde provode praznike. U junu 2015. venčali su se i zajedno uselili. Sećaju se tog vremena kao iz bajke, od samog početka su pričali o tome da bi hteli da imaju bar troje dece i naprave kuću u kojoj je veselo i bučno.
- Zaista smo želeli da nam porodica brzo raste, pa nismo čekali, već smo odmah započeli. Nažalost, nakon višemesečnih neuspeha i testova trudnoće, vreme je za istraživanje. Bilo ih je mnogo! Čuli smo dijagnozu - idiopatska neplodnost, hašimotov hipotiroidizam, neredovne menstruacije. Jedina šansa za nas je bila vantelesna oplodnja - kaže Marta.
Idiopatska neplodnost nastaje kada se iscrpe sve dijagnostičke mogućnosti i doktori ne mogu da utvrde zašto je par još uvek bez dece.
Slomili su se. Na kraju krajeva, imali su samo 26 godina, nisu pušili, nisu pili alkohol, živeli su mirno i ne mogu imati decu? "Zašto mi?" - pitali su se.
Nisu odustali. Našli su kliniku za lečenje neplodnosti, gde su se nadali da će dobiti dete zahvaljujući VTO metodi.
- Tačnije 2016. smo uzeli kredit da bismo mogli da pristupimo prvoj proceduri. Nažalost, završilo se neuspehom. 2017. godine, ostavljajući po strani svaku paru, odlučili smo pristupiti još jednoj proceduri u drugoj klinici. Opet neuspeh! 2018. godine pojavio se program kliničkih ispitivanja u kojem smo učestvovali i uprkos promeni lekova i istoriji lečenja, uprkos činjenici da je to bio sedmi transfer, nije uspelo - kaže razorena Marta.
Porodica je snaga, vantelesna oplodnja je greh
Imali su tri potpune stimulacije vantelesne oplodnje i sedam neuspelih transfera iza sebe. Ni jednom nisu uspeli da dobiju čak ni pozitivan Beta hCG rezultat, jedan od najranijih otkrivenih hormona koji se pojavljuju u krvi i urinu tokom trudnoće.
- Veoma teško podnosimo, jer su testovi i lekovi veoma skupi i ne nadoknađuju se. Svaki pokušaj vantelesne oplodnje košta nekoliko hiljada dolara, ali mi ne odustajemo, jer je porodica snaga - objašnjava Marta, koja pokazuje desetine medicinskih kartona sa klinika na kojima su do sada lečeni.
Tražili su pomoć od nekoliko fondacija, uključujući onu povezanu sa zvezdom koja zvanično podržava VTO. - Odgovorili su da nisu dobrotvorna organizacija, nisu ni pokušali da razgovaraju sa nama. Drugi su nas pozvali i preporučili usvajanje, jer je vantelesna oplodnja greh, a deca se rađaju sa Daunovim sindromom. Posle ovog razgovora nedelju dana sam plakala - priča Marta.
Imaju li podršku rodbine?
- Čujemo komentare da smo sebični jer nemamo decu. Praznici i porodični sastanci su noćna mora i stalne želje za veću porodicu. I ova pitanja: "Kada ćete konačno doći na svoje mesto, jer svi oko vas već imaju decu, i šta čekate?" Po povratku sa takvih događaja, zaplačem se i nabijem glavu u jastuk i pitam se zašto baš mi - rekla je nesrećna žena.
Prijatelji ili porodica Marte i Igora ne znaju koliko su prošli. Ne bi razumeli.
- Odvajamo se od prijatelja, iako je teško i bolno. Nažalost, neki ljudi ne razumeju reč neplodnost i mnogo nam smetaju. Tamo gde živimo i radimo, porodica je apsolutno neophodna. Imamo i vrlo religiozne komšije koji nam upiru prstom u to što nemamo decu. Šest godina sam uveče plakala i tako se budila - objašnjava Marta.
"Znamo da bismo bili odlični roditelji"
Da li samo žele da se uklope u obrazac i žive kao njihovi prijatelji i komšije? - Ne, mi zaista želimo da stvorimo porodicu, da čujemo reči „mama“ i „tata“, smeh i plač bebe. Želimo da se zajedno zabavimo, zajedno odmorimo. Često razgovaramo o tome kako bi izgledao naš život sa detetom i znamo da bismo bili divni roditelji. Naša kuća ne bi bila tako prazna, već puna zabave, osmeha i maženja - priča Marta.
Razmišljali su o usvajanju i znaju da je to opcija, mada ne sumnjaju da tamo gde žive reakcije mogu biti različite.
- Želim da nosim svoju bebu ispod srca, doživim period trudnoće, a zatim i neprospavane noći. Ove godine imamo 31 godinu. Ove godine borbe bile su nam psihički i finansijski teško, ali i dalje imamo dva zamrznuta embriona, naše poslednje dve šanse za trudnoću - kaže ona.
Nažalost, finansije im dozvoljavaju da pokušaju poslednji put. - Ne mogu ni rečima da opišem koliko je teško zajedno krenuti napred kada je san novi život, ali nismo sigurni da ćemo mu to ikada dati. Čekanje, testovi, dijagnoze, sve je to izvan nas. Ne znamo šta dalje - dodaje.
Neplodnost, koju je SZO klasifikovala kao bolest civilizacije, globalni je problem i prema prognozama će se povećati. Procenjuje se da pogađa skoro 15 odsto svetske populacije stanovništva u reproduktivnom dobu. U Evropi se sa tim bori 30 miliona ljudi.
