Ranije, dok medicina nije bila napredna kao danas, pol deteta se mogao samo pretpostaviti. Tada su se razvila mnoga narodna verovanja kojima se “otkrivalo” da li je beba muško ili žensko.
Pogledajte šta kaže vekovima staro iskustvo:
Biće dečak
- Ako je ženin stomak uzak i stoji napred “kao krastavac”
- Ako se kod buduće majke više ističe desni bok.
- Ako su bradavice buduće mame svetle.
- Ako trudnica iskoračuje desnom nogom.
- Ako se žena tokom trudnoće prolepša, “procveta”.
- Ako se budućoj mami jede masno i kiselo.
- Mami su se na stomaku pojavile dlačice.
- Ako je trudnici sve vreme sparno i zagušljivo.
Biće devojčica ako…
- Ako je ženin stomak širok, vidi se i sleđa.
- Ako se kod buduće majke više ističe levi bok.
- Ako su bradavice mame tamne.
- Ako trudnica iskoračuje levom nogom.
- Ako žena tokom trudnoće poružni i ospe se pigmentnim mrljama.
- Ako tokom trudnoće buduću majku muči jutarnja mučnina.
- Ako se budućoj mami jede slatko.
- Koža potamnela ka posle sunčanja (iako su zimski meseci)
- Ako je trudnici sve vreme hladno, a trudnoća je tek na početku.
Određivanje pola prema prstenu
Pored ovih znakova u toku trudnoće, postoje i mnoga verovanja koja, navodno, mogu otkriti kog pola će biti dete dok još nije ni začeto. Jedno od tih verovanja je i određivanje pola deteta prema prstenu. Žena drži prsten privezan za dugačak konac iznad levog dlana, ukoliko se prsten kreće levo-desno, biće dečak, a ukoliko se vrti u krug u pitanju je devojčica.
U neki slovenskim zemljama običaj je i da posle svadbe roditelji sakriju varjaču i sekiru, a mladenci ih traže. Ako su ujutru mladenci našli sekiru, dobiće dečaka, a ako su našli varjaču, dobiće devojčicu.
Da ova verovanje, ne postoje samo u našem podneblju, govori i japanska narodna mudrost koja za određivanje pola koristi brojke. Godine majke treba podeliti sa tri, a godine oca sa četiri. Ako veći ostatak bude kod oca dobićete dečaka, a ukoliko je veći kod majke, devojčicu.
