Finansijske debate vode se inače tokom cele godine, utihnu povremeno, a onda vas naglo iznenade. Sigurno ste i vi imali poznato iskustvo da slučajno primetite 325 notifikacija, odnosno komentara koji ničemu ne vode. O da, svima nam se desilo.
Ipak, ako ste baš srećnik kao ja, onda kroz vajber grupe prolazite relativno lagodno, pa se čitava "osmomartovska balada" svede na poklon kartice i pristojnu sumu od par stotina dinara za svaku vaspitačicu i učiteljicu. Ako delite moje iskustvo, sigurni smo da će vam neki komentari delovati kao naučna fantastika. Naprotiv, ako ste se već preživeli "osmomartovsko bojno polje", možda ćete neke komenatare i prepoznati. Evo šta su rekle naše ispitanice, izdvojili smo najzanimljivija iskustva:
Marina (35), Beograd: Kad mi je dete, pre pet godina krenulo u vrtić, bio je februar mesec. "Ne sećam se da je bilo šta pokrenuto u vajber grupi, a iskreno o tome nisam ni razmišljala. Kasnije sam primetila neobično ponašanje vaspitačice. Moram da priznam da je bila izuzetno distancirana. Otkrila sam da je u našoj vrtićkoj grupi postojalo pravilo samostalne kupovine poklona. Vaspitačica je tako dobijala šminku, parfeme, propusnice za spa centre i to od svakog roditelja ponaosob. Naknadno sam joj donela šminku i stvari su se promenile. Znam da nije etički, uradila sam to jer sam išla linijom manjeg otpora. Iskreno,nakon ovog iskustva ne znam šta je pristojan poklon".
Milena (38), Smederevo: "Jedne godine,mama je predložila da doniramo svako po 2000 dinara. Mislim da je to nepristojna suma i da bi trebalo da doniramo simbolično. Svađali smo se u grupi. Mnogi roditelji su je podržali, a na kraju smo donirali manju sumu, koja je takođe bila previsoka.Uvek spakujemo novac i predamo u koverti, što mi je potpuno bezveze".
Maša (33), Beograd: "Kupovali smo kožne tašne, preskupe parfeme, zlatne narukvice i satove svake godine. Većina roditelja misli da je ovo preterano, ali su najglasnije majke u grupi, one koje žele da pokažu koliko imaju. Jednom sam predložila da kupimo komplet knjiga i niko se nije usaglasio. Više nisam pokušavala, priklonila sam se većini".
Tamara (29), Kruševac: "Sve do 500 dinara mi je ok, preko toga odbijam da ostavljam novac".
Maša (35), Beograd: "Nemamo nikakve probleme u grupi. Svaki put sprovodimo anketu i nađemo se negde na sredini. Možda je pojedinim roditeljima ipak glupo da glasaju za nižu cifru. Uglavnom poklanjamo kartice, ne bude neka basnoslovna suma, to mi je korektno".
Nevena (34), Novi Sad: " Uvek sam za to da damo više, plate su im niske, pa da nekako nadoknadimo. Hiljadu dinara je neki minimum".
Aleksandra (35), Beograd: "Uvek sam se užasavala skupocenih darova, posebno zlatnih narukvica, a to je definitvno trend. Prošle godine je jedan otac predložio da učiteljicu pošaljemo na letovanje. Dobro je, pa je većina odbila. Znam foru za garsonjeru,sad nam je smešno, ali možda će postati naša stvarnost za par godina.
Podsetimo, pre par godina na Tviteru je buknuo predlog jednog oca, koji je na grupi sarkastično prokomentarisao da bi bilo najbolje da roditelji podignu stambeni kredit za učiteljicu.
Iako je većinu rodiitelja zasmejao, suština je da se nakon ovakvih iskustava, sada već pitamo, kada će vic postati naša stvarnost.
Naoružajte se živcima i pripremite se za verbalni okršaj. Drage mame, ide nam Osmi mart!
