Amazon je ogromno područje u Južnoj Americi u slivu reke Amazon i pokriva nekoliko zemalja regiona – Boliviju, Brazil, Ekvador, Gvajanu, Francusku Gvajanu, Kolumbiju, Peru, Surinam i Venecuelu, ali se nalazi na teritoriji Brazila, Perua i Kolumbije koje žive najizolovanije od civilizacijskih plemena.
Među Indijancima koji žive na ovim prostorima su Janomani (oko 20.000 ljudi) pleme Ikuna, ali i mnogo manje brojna plemena, kao što su Ava sa 450 stanovnika, Kavahiva sa 50 ljudi ili petočlano pleme Akuntsu. Većina ovih plemena lovi i peca u skladu sa prirodom. Oni koriste drveće i lišće za izgradnju kuća i svakodnevnih predmeta. Ovde se ništa ne donosi iz Ikee, već iz šume.
Od malih nogu naučio da čuva kuću
Većina plemena praktikuje rodne uloge u svom svakodnevnom životu. Neke aktivnosti obavljaju samo muškarci, druge samo žene. Dešava se, međutim, da se neke dužnosti obavljaju zajedno, bez obzira gde se obavljaju. Žene su odgovorne za uzgoj manioke, brigu o deci (s tim da starije čuvaju mlađe) i pripremanje obroka. Devojčice se, za razliku od dečaka, od malih nogu uče da čuvaju kuću.
Samo muškarci mogu da uzgajaju i beru voće namenjeno ritualnim svrhama, na primer neke voćke, i da prave koku i duvan u prahu, čija potrošnja ima za cilj povećanje duhovnih i intelektualnih sposobnosti.
Lov, kao i ribolov, je domen muškaraca. Ponekad sa sobom vode žene na tzv pecanje na liniji (na reci ili u kanuu). Međutim, muškarci i žene zajedno sakupljaju plodove drveća namenjene svakodnevnoj potrošnji.
Nedostatak dece dovodi do razvoda
Indijska plemena Amazonije ne prihvataju celibat. Ako momak ili devojka dostigne godine za ulazak u vezu (za devojke je to početak menstruacije), stupaju u brak. Generalno, veze se sklapaju unutar jednog plemena, iako postoje mešoviti brakovi (između predstavnika različitih plemena).
Generalno, brak je rezultat prvobitnog sporazuma između roditelja budućih supružnika. Monogamija nije obavezna, a poligamija je uobičajena pojava, posebno među plemenima koja pate od demografskog deficita. Sam čin braka nije izuzetan i posebno slavljen čin. Muž odlazi u kolibu svoje žene, koja obično živi sa roditeljima . U početku tamo obavlja određene poslove i time se odužuje što je dobio novi dom. Nedostatak potomstva u roku od nekoliko godina dovodi do razvoda.
Shutterstock
Ako žena prevari muža, automatski se izriče razvod, a ženinog ljubavnika izdani muž mora javno da vređa. U slučaju smrti jednog od supružnika, muškarac se ponovo venčava sa mlađom sestrom svoje žene, a ako je ona sterilna, onda sa njenom sestrom. U slučaju žene, ona se udaje za mlađeg brata preminulog muža.
Podela dužnosti i de facto dodeljivanje službeničke uloge ženi u odnosu na muškarca je ponekad obrnuto, iako na kratko. Primer za to je veoma redak i originalan običaj pod nazivom Tolo koji praktikuje pleme Kuikuro. Vezano je za legendu da je u dalekoj prošlosti vođa Aouna, opsednut zlim silama, bio blizu smrti. Žene su se tako uspešno brinule o njemu da je izlečio. Zauzvrat, tražili su od poglavara privilegiju da organizuje ritual kojim bi zauzeli selo, a time i muškarce na nedelju dana.
Bolan ulazak u odrasli život
Kako je priroda koja ih okružuje raznolika, tako je raznolik i seksualni život stanovnika Amazonije. Praksa u ovom pogledu zavisi od preferencija i običaja pojedinih plemena. Među nekima od njih, žene su slobodne sve dok nemaju vanbračno dete. Tokom menstruacije ne smeju da spremaju obroke niti da dodiruju vodu za piće.
Shutterstock
U plemenu Ksavante, 16-godišnji dečaci podvrgavaju se seksualnoj inicijaciji sa ženom svog brata.
Kada se piše o seksualnoj inicijaciji i ulasku u odrasli život, ne može se ne pomenuti ritual Marake, koji je 2011. godine u nematerijalnu baštinu Francuske uneo francuski ministar kulture, koji je istovremeno zatražio od Uneska da Marake uvrsti u svetsku nematerijalnu baštinu. lista. Zašto Francuska? Zato što plemena Apalai i Vaiana praktikuju ovaj ritual u oblasti Francuske Gvajane.
Ritual određuje prelazak iz detinjstva u odraslo doba, i za dečake i za devojčice. Prate ga ritualni kalavu napevi. Učesnici su podvrgnuti bolnim ranama na ruci koju su napravili insekti. Moraju ćutke da podnesu bol porodičnog navijanja. Zatim se rane dezinfikuju lekovitim listovima i vodom.
Privremena razmena partnera nije jedinstvena
Još jedan primer seksualne raznolikosti. Kajapo dečacima je dozvoljeno da imaju seks sa devojkama u svom selu svake noći, ali moraju da završe pre izlaska sunca. Sofisticiran i bolan oblik ispoljavanja naklonosti od strane žena iz plemena Apinaie je da tokom seksa ugrizu obrve svog ljubavnika, delimično ih ugrizu i glasno ispljunu. Poslednji korak je neophodan uslov.
U plemenu Mehikano, žene, pored odnosa sa mužem, imaju seks sa dva ili tri ljubavnika. U zamenu za opojne trenutke dobijaju poklone. Kanela Indijanci smatraju dečaka koji je devojci lišio nevinosti kao muža. Dečaci prolaze kroz seksualnu inicijaciju sa ženom u postmenopauzi.
Muškarac Matis čija je žena trudna može, uz njen pristanak, imati seksualni kontakt sa drugom ženom. Brakovi sa više osoba su uobičajeni među Matisima. To se uglavnom tiče muškaraca.
Seksualnost i brak u amazonskim indijanskim plemenima koegzistiraju bez štete po njih i komplementarni su jedno drugom. Osećaj ljubomore ovde nije dominantan faktor. Jedno drugo ne isključuje. Privremene razmene partnera takođe nisu izuzetak i prihvaćene su i uobičajene. Neke od seksualnih praksi, međutim, ne zadovoljavaju naše norme ponašanja. Jedna od njih je nesumnjivo praksa snošaja sa trudnom ženom praktikovana među Jugui Indijancima, koja se smatra sigurnim metodom lečenja. Oni kojima je potrebno ovo „lečenje” mogu se obratiti mužu sa zahtevom, a on ga ne može odbiti.
