Domaći mleveni paradajz je jedan od onih mirisa i ukusa koji nas odmah vraćaju u detinjstvo, u dvorište gde se na stolu poređaju crveni, sočni plodovi, a oko njih miriše sveže seckani peršun. Za razliku od klasičnog soka od paradajza koji se kuva, ovaj recept omogućava da sačuvate paradajz potpuno svež, sa svim hranljivim materijama, a da se pritom može čuvati i do dve godine.
Zašto ga volimo?
Mleveni paradajz bez kuvanja savršen je dodatak zimskim jelima – od paprikaša i pasulja, preko sosova, do domaće pizze. Nema dugačkog stajanja pored šporeta i mešanja, a dobijate prirodan, pun ukus koji samo domaći paradajz može da pruži. Tajna dugotrajnosti krije se u vinobranu i soli, a sitno seckani peršun daje posebnu, osvežavajuću notu.
Potrebno je:
10 kg zrelog, sočnog paradajza
5 ravnih kašika soli
1 kesica vinobrana (prirodni konzervans)
2 vezice peršuna
(po želji) nekoliko ljutih papričica za pikantniji ukus
Kako se pravi:
Priprema paradajza – Operite paradajz, odstranite peteljke i krupno iseckajte.
Mlevenje – Sameljite paradajz na mašini za meso sa najkrupnijim sitom, da zadrži gustinu, a ne da bude kao sok.
Začinjavanje – Dodajte so, vinobran i sitno iseckan peršun. Po želji ubacite i ljute papričice. Dobro promešajte drvenom varjačom.
Odmor – Ostavite smesu da stoji najmanje 2 sata na sobnoj temperaturi kako bi se ukusi sjedinili.
Punjenje tegli – Još jednom promešajte i sipajte u čiste, sterilisane tegle.
Čuvanje – Tegle dobro zatvorite i odložite na hladno i tamno mesto – u podrum, špajz ili frižider.
Mali trikovi:
Birajte paradajz domaće proizvodnje – ukus će biti neuporedivo bolji.
Za potpunu sigurnost, obavezno sterilišite tegle i poklopce.
Ako volite jače ukuse, u svaku teglu možete dodati po list lovora ili zrna bibera.
Ovaj recept je pravi primer kako se tradicija može spojiti sa praktičnošću – bez kuvanja, bez muke, a sa puno ukusa. Kad zima stisne, dovoljno je da odvrnete poklopac i dodate kašiku-dve u omiljeno jelo, pa da cela kuća zamiriše na leto.
