Nalazi se kod zapadne obale Estonije, često se naziva poslednjim evropskim matrijarhtom.
Bore urezane u ruke kao pritoke teku ka njenim zglobovima. Žena u šarenoj suknji sedi sama u svojoj kuhinji. Dnevni poslovi nisu gotovi – voditi farmu kao, što radi ceo život, znači biti stalno u pokretu. Treba paziti kokoške i ovce, šiti i prati odeću i popravljati traktore. Ali trenutno je svoj fokus stavila na igale za pletenje koje se u ritmu njišu u njenim rukama. Ona plete svoju pogrebnu odeću.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Ovo mesto se često naziva poslednjim evropskim matrijarhtom, ova ostrvska zajednica prvenstveno opstaje zbog snage i otpornosti žena.
Čuvarke bogate kulture koja se nalazi na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, žene sa Kihnua balansiraju između poljoprivrede, vaspitanja dece i svakodnevice koja je ispunjena obavezama oko održavanja tradicije predaka. Na mestu gde su muškarci kroz istoriju bili odsutni – jer su radili na moru kao ribari ili u inostranstvu – uloga žena se proširila izvan tradicionalnih rodnih uloga i u svaki aspekt života.
One su čuvarke pesme, igre, tradicionalnog tkanja i rukotvorina. One su takođe sprovode obrede prelaza kao što su venčanja i sahrane.
Njihovu priču prenela je i fotografkinja An Helen Gjelstad. Ona je bila pozvana na sahranu žene na Kihnu, Gjelstad se našla u kuhinji okružena starijim ženama obučenim u plavo, boju žalosti.
- Ovo je priča o prošlosti koja je važna za budućnost - rekla je ona.
- Moje unutrašnje uverenje je bilo da moram ovo da zabeležim, da to stavim u knjigu, da napišem priče - dodala je.
Gjelstad je tada napisala priču o mestu prožetom tradicijom i Kalevala-metarskih pesama (drevna usmena tradicija muzičkog pripovedanja), tkanoj i vezenoj odeći jarkih boja i sposobnosti žena da preuzmu sve od popravke motora do stočarstva. Takođe govori priču o preživljavanju, iako sa nesigurnom budućnošću.
Uprkos teškom veremenu i 50 godina sovjetske okupacije, ova matrijarhalna tradicije je opstala. Ali sada – kada mlade generacije odlaze u potrazi za mogućnostima – ova jedinstvena ostrvska kultura je ugrožena. Iako sezonski turizam napreduje jer radoznali posetioci dolaze da nauče o bogatoj tradiciji Kihnua, pružajući preko potreban spas za ostrvo, stanovništvo stari i smanjuje mu se broj.
