Nalazi se kod zapadne obale Estonije, često se naziva poslednjim evropskim matrijarhtom.
Bore urezane u ruke kao pritoke teku ka njenim zglobovima. Žena u šarenoj suknji sedi sama u svojoj kuhinji. Dnevni poslovi nisu gotovi – voditi farmu kao, što radi ceo život, znači biti stalno u pokretu. Treba paziti kokoške i ovce, šiti i prati odeću i popravljati traktore. Ali trenutno je svoj fokus stavila na igale za pletenje koje se u ritmu njišu u njenim rukama. Ona plete svoju pogrebnu odeću.
Ovo mesto se često naziva poslednjim evropskim matrijarhtom, ova ostrvska zajednica prvenstveno opstaje zbog snage i otpornosti žena.
Čuvarke bogate kulture koja se nalazi na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, žene sa Kihnua balansiraju između poljoprivrede, vaspitanja dece i svakodnevice koja je ispunjena obavezama oko održavanja tradicije predaka. Na mestu gde su muškarci kroz istoriju bili odsutni – jer su radili na moru kao ribari ili u inostranstvu – uloga žena se proširila izvan tradicionalnih rodnih uloga i u svaki aspekt života.
One su čuvarke pesme, igre, tradicionalnog tkanja i rukotvorina. One su takođe sprovode obrede prelaza kao što su venčanja i sahrane.
Njihovu priču prenela je i fotografkinja An Helen Gjelstad. Ona je bila pozvana na sahranu žene na Kihnu, Gjelstad se našla u kuhinji okružena starijim ženama obučenim u plavo, boju žalosti.
- Ovo je priča o prošlosti koja je važna za budućnost - rekla je ona.
- Moje unutrašnje uverenje je bilo da moram ovo da zabeležim, da to stavim u knjigu, da napišem priče - dodala je.
Gjelstad je tada napisala priču o mestu prožetom tradicijom i Kalevala-metarskih pesama (drevna usmena tradicija muzičkog pripovedanja), tkanoj i vezenoj odeći jarkih boja i sposobnosti žena da preuzmu sve od popravke motora do stočarstva. Takođe govori priču o preživljavanju, iako sa nesigurnom budućnošću.
Uprkos teškom veremenu i 50 godina sovjetske okupacije, ova matrijarhalna tradicije je opstala. Ali sada – kada mlade generacije odlaze u potrazi za mogućnostima – ova jedinstvena ostrvska kultura je ugrožena. Iako sezonski turizam napreduje jer radoznali posetioci dolaze da nauče o bogatoj tradiciji Kihnua, pružajući preko potreban spas za ostrvo, stanovništvo stari i smanjuje mu se broj.
