Najpoznatije Srpkinje u haremu nekog osmanskog sultana bile su Olivera Lazarević i Mara Branković. Manje poznato ime je Čiček Hatun, a ona je posebna jer je jedina Srpkinja koja je ostavila potomstvo nekom sultanu.
Iako se spekuliše da zbog imena nije imala srpsko poreklo, već da je bila Mađarica ili Grkinja, Gijom Kaursen, sekretar vitezova Svetog Jovana, govori da je Čiček Hatun bila Srpkinja. Kaursenovo izlaganje dobija na značaju, ako se u obzir uzme, da je bio u kontaktu sa princom Džemom, sinom kog je sultanu Fatih Mehmedu rodila Čiček Hatun.
Kako je Čiček došla u harem
U harem je stigla 1457. godine tokom konačnog osmanskog osvajanja Srpske despotovine. 1459. godine. Rodila je sultanu Mehmedu II princa Džema. Kaursen navodi da je Čiček Hatun poticala iz srpske vladarske porodice, ali ovo je skoro sasvim sigurno netačan navod i lako se može objasniti. Naime, princ Džem je hteo da istakne I plemićko poreklo sa majčine strane, a naravno otac mu je bio sultan Mehmed pa je sa očeve strane već pripadao najvišem sloju osmanskog društva.
Zanimljivo je da se Čiček trudila da Džema otrgne od evropskog uticaja, ali nije uspela. Džem se oženio Elenom, koja je bila ćerka Nikole di Pitigliana.
Posle smrti oca Mehmeda II 1481. princ Džem nije mnogo čekao i ubrzo se proglasio sultanom Anadolije. Došao je u sukob sa starijim bratom Bajazitom. Bajazit je takođe imao pretenzije na vlast s obzirom da je bio stariji.
Džem je uživao podršku nekoliko vezira u divanu kao i neki begovi, ali je presudnu podršku janjičara i velikog vezira imao Bajazit koji je ubrzo pobedio brata Džema i postao 8. turski sultan.
Tragična sudbina sina Čiček Hatun
Princa Džema su ubili janičari koji su pružali podršku Bajazitu. Posle smrti sina, Čiček je izbegla u Kairo, gde je i umrla 1498, u 67. godini života.
Posebno je interesantan podatak da je upravo sudbina princa Džema poslužila kao inspiracija Ivi Andriću za lik Džem-sultana u čuvenom delu “Prokleta avlija”.
