Danas se seče grana hrasta koji je kod Slovena oduvek važio za sveto drvo i vezivao se za božanstvo Svetovida. Ova odsečena grana danas postaje Badnjak – božićno drvo koje u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak.
Paljenje Badnjaka ispred gradskih crkvi svakako je centralni događaj proslave Badnjeg dana. Ovo drvo kada gori razvija veliku toplotu i svetlost, pa se veruje da je tako postalo simbol ljubavi i svetlosti, zajedništva, jedinstva i porodičnog života.
Osim ovoga, pred veče domaćin unosi badnjak u dom. Kuca na vrata i najavljuje da “Badnjak dolazi u kuću”, a kada prekorači prag okupljene ukućane pozdravlja sa rečima “Srećno vam badnje veče”, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
U nekim krajevima do danas se zadržao običaj po kome, noseći badnjak, domaćin treba da obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima.
Uz Badnjak, domu se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame jer je to običaj još iz predhrišćanskog perioda i zato što se na taj način prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.
Ekolog
06.01.2022 21:53Vreme je da pravi ekolozi dignu glas protiv štetočinske prakse da se seku mladi hrastovi za badnjak. Nema gorana koji mogu nadoknaditi tu viševekovnu štetočinsku praksu. Za badnjak je dovoljna samo mala hrastova grančica a ne stablo mladog hrasta.