Jedna mlada žena podelila je svoju potresnu i krajnje neobičnu priču koja je izazvala lavinu reakcija javnosti. Nakon deset godina tišine, javila joj se sestra – i to sa strašnom vešću: boluje od neizlečive bolesti. Ali, šokantnim informacijama tu nije bio kraj.
Sestra je, bez uvoda, zamolila da nakon njene smrti usvoji njeno troje dece – decu koju nikada nije upoznala.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Na prvi pogled, deluje kao da žena nema izbora i da mora da ispuni poslednju želju sestre. Ipak, odlučila je da kaže ne. Zašto? Jer ne želi da žrtvuje sopstvenu sreću i život koji je s mužem pažljivo izgradila.
Na Reditu je ispričala kako su ona i muž još na početku braka odlučili da ne žele decu. Njena sestra, koja već ima dvoje dece od šest i osam godina, nedavno je rodila i treće – ali ni za jedno dete ne zna ko je otac.
– Njen bivši muž tvrdi da deca nisu njegova jer ga je godinama varala s raznim muškarcima. Mi nikada nismo bile bliske. Starija je šest godina, nismo odrasle zajedno, a naše zajedničke uspomene su ružne. Poslednji put smo razgovarale na sahrani roditelja. Osećam da nije pravedno da od muža tražim da odgajamo tuđu decu. Mogao bi da me ostavi zbog toga – napisala je iskreno.
Dodaje da ne želi da žrtvuje svoj brak i finansijsku stabilnost zbog nečega što nije birala.
– Imam pravo da budem sebična. Dete nije obaveza na 18 godina, to je doživotna odgovornost. Moja sestra je svojim ponašanjem izgubila muža. Nije moj zadatak da je spasim od posledica njenih odluka. Ništa joj ne dugujem – istakla je.
Sestra je ovu odluku teško podnela i obasula je uvredama, a uskoro su počeli da je zovu i njeni prijatelji, ostavljajući poruke pune osuda i pritisaka.
Ipak, umesto da prihvati brigu o deci, ponudila je nešto drugo – da plati DNK testiranje i angažuje privatnog detektiva kako bi pronašla njihove biološke očeve.
Reakcije javnosti bile su podeljene. Mnogi su je podržali, uz komentare poput:
– "Ako ne poznaješ tu decu, kako bi ona mogla da se osećaju bezbedno s tobom?"
– "Njeni prijatelji, koji te sada osuđuju, pre bi trebalo da preuzmu starateljstvo."
– "Nisu svi rođeni da budu roditelji – i to je u redu."
Ali bilo je i onih koji su je osudili:
– "Zamislite bol sestre koja umire i zna da njena deca ostaju sama."
– "Možda te baš zato moli – jer veruje u tebe više nego u bilo koga drugog."
Ova priča postavlja jedno teško, ali važno pitanje: Imamo li pravo da biramo sebe i kad to znači da ostavimo decu bez roditelja?
