Istraživanje je pokazalo da tri puta više dece nego roditelja misli da bi trebalo da postoje pravila o tome šta roditelji dele na društvenim mrežama.
U istraživanju Univerziteta u Vašingtonu i Univerziteta u Mičigenu, u kojem je učestvovalo 249 parova roditelja i dece, jedni i drugi su trebalo da opišu pravila vezana za tehnologiju, kojih bi se, po njihovom mišljenju, porodice trebalo da pridržavaju. Kako navodi New York Times, u većini slučajeva, roditelji i deca su se slagali da ne bi trebalo pisati poruke na mobilnom telefonu tokom vožnje, niti biti na internetu dok neko želi da razgovara sa vama.
Shutterstock
Međutim, jednu stvar su deca pominjala mnogo češće nego roditelji: nemoj objavljivati ništa o meni na društvenim mrežama pre nego što me pitaš! Drugim rečima, deca ne žele da roditelji objavljuju slike njih kako spavaju u autu ili da pišu o njihovim frustracijama i porodičnim svađama.
Deca ne žele da roditelji dele detalje iz života svoje dece na društvenim mrežama
Voditeljka istraživanja Aleksis Hiniker sa Univerziteta u Vašingtonu istakla je kako postoji veliki nesrazmer po ovom pitanju kod roditelja i dece. Dok su deca u dobi od 10 do 17 godina izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog načina na koji roditelji na internetu dele detalje iz života svoje dece, njihovi roditelji tome nisu pridavali toliku pažnju. Oko tri puta više dece nego roditelja smatra da treba da postoje pravila o tome šta roditelji dele na društvenim mrežama. Stranice poput Fejsbuka i Instagrama deo su svakodnevice današnjih porodica. Mnogi, ako ne i većina roditelja, objavljuju slike svog novorođenčeta na internetu u roku od sat vremena nakon rođenja, a neki roditelji sami kreiraju račune na društvenim mrežama za svoju decu - često kako bi delili fotografije i vesti s porodicom, a povremeno i u potrazi za zaradom i slavom.
Deca žele da kontrolišu svoje digitalne identitete
Sve je jasnije da će naša deca izrasti u tinejdžere i odrasle koji žele da kontrolišu svoje digitalne identitete. Budući da su prva deca čije su slike iz ranog detinjstva objavljivane na Facebooku i Instagramu sada već školarci ili gotovo tinejdžeri, pojavilo se pitanje kako se oni osećaju u vezi toga. Studija, iako provedena na malom uzorku, jasno pokazuje da će ta deca, kao tinejdžeri ili odrasli ljudi, želeti da imaju kontrolu nad svojim digitalnim identitetom.
,,Kako odrastaju, deca će postajati svesna svog digitalnog otiska i dok će većini to biti u redu, neki će s tim imati problem", komentarisala je Stejsi Stajnberg sa Pravnog fakulteta Univerziteta na Floridi. Neka deca i tinejdžeri propituju i nekadašnje i sadašnje objave svojih roditelja.
Shutterstock
U članku New York Times-a spominje se primer 14-godišnjakinje kojoj smeta što otac bez pitanja objavljuje njene fotografije na Instagramu, posebno jer ga prate i neki njeni prijatelji; devojčica koja se na školskom izletu skrivala čim bi neko od roditelja izvadio mobilni telefon jer nije želela da na Fejsbuku objave slike na kojima je i ona; devojčica kojoj je mama u 4. razredu otvorila Jutjub kanal na kojem je objavljivala videe na kojima peva, a kada su u 8. razredu to videli njeni prijatelji iz škole, svi su joj se smejali.
Takve objave roditelja dugo ostaju na internetu, ali i u dečjem sećanju, a iako se roditeljima čine bezazlene, deca ih se kasnije mogu sramiti.
Balans je najvažniji
,,Moramo kao društvo pronaći način kako balansirati pravo roditelja da podele svoju priču i upravljaju odgojem svog deteta s pravom deteta na privatnost. Roditelji često zadiru u digitalni identitet deteta, ne zato što su zlonamerni, nego ne uzimaju u obzir potencijalni doseg i dugoročni uticaj informacija koje dele", objašnjava Stejsi Stajnberg.
Shutterstock
Roditelji bi trebalo da imaju na umu i koliko će nešto biti dostupno na internet pretraživačima i koliki doseg može imati. Ako vam treba savet ili podrška zbog nekog problema s detetom, preskočite objavljivanje slike i detetovog imena kako biste ograničili kasnije pojavljivanje na pretraživačima.
Bonus video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
