Kuvana pšenica nije simbol smrti, već izraz poštovanja i sećanja na one koji su verovali u Boga i živeli u veri, kako na onima koji su preminuli, tako i na onima koji još uvek žive sa Njegovim blagoslovom.
Aranđelovdan, praznik posvećen Svetom Arhangelu Mihailu, jedan je od najvažnijih u pravoslavnoj tradiciji i slavi se 21. novembra. Iako se za ovaj dan vezuju mnogi običaji i verovanja, jedno od najčešćih pitanja jeste da li se na Aranđelovdan priprema žito. Neki vernici smatraju da za ovaj praznik nije potrebno praviti žito jer je Sveti Arhangel Mihailo živući svetitelj, ali to nije potpuno tačno.
Upokojeni patrijarh Pavle u svojoj knjizi „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ objašnjava da žito nije simbol smrti, već je prinošenje žita izraz poštovanja i sećanja na sve one koji su prošli kroz ovaj svet verom u Boga. U molitvi prilikom pripreme koljiva, sveštenik se moli Bogu i u slavu svetitelja i onih koji su preminuli u veri. To znači da žito, bilo da je za Krsnu slavu ili parastos, predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje veru u vaskrsenje.
Krsna slava je prilika da se prinese zahvalnost Bogu kroz slavski kolač, žito i vino, a istovremeno se slavi svetitelj zaštitnik porodice, koji je, bilo da je preminuo ili nije, živ u Božijoj prisutnosti. Slično tome, žito za parastos predstavlja žrtvu u ime preminulih, u veri u večni život. Žrtve koje se prinose Bogu – bilo za svetitelja ili preminulog – sadrže istu poruku: u veri, kroz Božiju milost, smrt nije kraj, već početak novog života.
