Danas je u hotelu Mona Plaza u Beogradu održana konferencija pod imenom ''Sigurno surfovanje: Bezbedna i odgovorna upotreba interneta kod dece i mladih''. Prisutni su ovom prilikom imali mogućnost da se upoznaju sa sa izazovima koje donosi digitalni svet.
Prvu diskusiju pod nazivom ''Odgovornost u podizanju nivoa digitalne pismenosti" okupila je eksperte iz oblasti informacionih tehnologija i obrazovanja. Na tu temu su govorili Dejan Ristić, ministar informisanja i telekomunikacija, Jelena Trivan, generalni direktor kompanije ,,M:tel Bosna i Hercegovina“, Andrijana Nešić, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika ,,Novosti“ za digitalna izdanja i Vasilije Papović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista ,,Alo“.
Sigurno surfovanje
"Ova tema postaje sve bitnija i bitnija, globalno posmatrano, takođe i kod nas, u našem društvu i mora da iskoristim i tu reč, nažalost. Digitalni alati su tu dan olakšaju život i rad, našu svakodnevicu, sa druge strane se postavlje i pitanje odgovorni za korišćenje ovakve vrste inovacije", istakao je g. Dejan Ristić nakon prikazanog spota o nasilju na društvenim mrežama.
Foto Alo
"Kada govorimo o internet svetu i digitalnim alatima, oni su svakako jedna vrsta nove realnosti u kojoj živimo, hteli mu to ili ne. Samo je pitanje koliko se komforno osećamo u tome, na koji način prepoznajemo dobrobiti internet sveta od izazova i opasnosti i to posebno u kontekstu dece. Uvek pođete od toga da su deca bez dovoljno iskustva, da su u najpozitivnijem smislu naivna, da su dobrodušna, da su čista i da nikada neće pomisliti na nešto loše. Stoga je Ministarstvo 2017. formiralo Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu i to je jedini institucionalni okvir u Srbiji koji se bavi tom temom, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi i čak i šire od evropskog kontinenta. Dva su osnovna pravca aktivnosti Nacionalnog kontakt centra. Jedan je prevencija, a sa druge strane je reakcija kada dođe do neželjenog događaja. Ukoliko govorimo o nekim podacima, do sada je organizovano više od 730 obrazovnih programa, ukupno u više od 148 lokalnih samouprava u Srbiji. Kroz taj program je do sada prošlo više od 33.000 dece", rekao je on.
Alo
Ministar Dejan Ristić je naglasio da su tu na raspologanju i kontakt centar, kao i internet stranica pomoću kojih može da se prijavi bilo koja vrsta digitalnog nasilja.
Najveći izazovi su kako on ističe, zloupotreba ličnih podataka, fotografija, pravljenje lažnih profila, javno omaložavanje i maltretiranje od strane vršnjaka, kao i nasilje u realnom okruženju koje može da ima i smrtni ishod.
Zaštita dece i roditelja
"Srbija jeste jedan dobar primer kako da na vreme uočimo problem interneta, kao resursa informacije koji može pomoći, ali može i ugroziti živote ljudi, ali naročito dece. Krenuli smo sa osvešćavanjem toga šta je to pretnja sa kojom se deca svakodnevno suočavaju na internetu. Roditelji su ona slaba karika, nisu dovoljno informisani, ne znaju kako da reaguju. Bezbednosni izazovi za našu decu su postali još opasniji i još veći. Deca 80 % svog vremena provode u igrama, a samo 20 % u istraživanju nekog sadržaja koji je vezan za njihovo obrazovanje. Vikendom provode 7-8 sati na internetu. Dakle, njihov čitav život se odvija u virtuelnoj sferi. Na osnovu dosadašnjih podataka, mogu da zaključim da će internet i društvene mreže biti jedan novi opaki oblik zavisnosti", zaključila je gđa Jelena Trivan, generalni direktor kompanije ,,M:tel Bosna i Hercegovina.
Foto Alo
"Preko 50 % dece je priznalo da već zna i da je upoznato sa tim kako se vrše krivična dela, pričamo o deci od 10 godina. Takođe su već u tim godinama upoznati sa pornografskim sadržajem, lažnim modelima lepote. Trebaće nam mnogo vremena da iz ovog osvešćivanja pređemo na podučavanje roditelja i nastavnika. Samo 35 % dece potraži pomoć i to obično od vršnjaka", dodala je ona.
Gđa Jelena Trivan je istakla da sledeća zona interesovanja svakako uključuje roditelje, odnosno njihovu edukaciju i korišćenje "plavog telefona" svakako igra važnu ulogu.
Digitalna pismenost
"Sada se radi na problemu digitalne edukacije, mi u školama trenutno nemamo predmete u okviru digitalne pismenosti, kroz koje bi učenici mogli da nauče kako da kritički razmišljaju i kako da donose odluke. Odgovornost ne možemo prebaciti samo na pojedinca, državu, već svi moramo biti uključeni u ovo. Treba uvesti neki obavezan predmet u okviru digitalne pismenosti, kao što je na primer srpski jezik obavezan predmet", izjavila je gđa Andrijana Nešović.
Foto Alo
"Urednički tim Alo-a se trudi da u što moguće manjoj meri ugrozi privatnost pogotovo tih mladih ljudi i poštuje kodeks ponašanja novinara", istakao je g. Vasilije Popović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista "Alo".
Foto Alo
Ministar Dejan Ristić se nadovezao i na to kako je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija uključeno u edukaciju o digitalnoj pismenosti.
"Ono na čemu mi radimo kada govorimo o bezbednosti u internet sferi, jeste na predlogu zakona o bezbednosti u internet sferi. Imamo zakon o informacionoj bezbednosti koji je donet pre dosta godina, sada postoji potreba da se renovira. Sa druge strane, postavljamo kancelariju u Vladi Srbije za informacionu bezbednost. Imamo odličnu saradnju sa Ministarstvom prosvete, pokušavamo da delujemo intersektorski, odnosno kroz sistem ustanova, kroz medije...", istakao je ministar Ristić.
On je takođe otkrio da je cilj Ministarsta da stvori mrežu, odnosno sistem koji će da dopre do dece i roditelja, kao i uspostavljanje zajednice svih građana koji će se na taj način osećati bezbedno u internet sferi.
"Prvi najvažniji korak je edukacija. I decu i roditelje morate naučiti šta je odgovorno korišćenje interneta. Postoje savremeni alati koje besplatno dajemo školama, ali to svakako ne ide bez edukacije", dodala je gđa Trivan.
Opasnosti koje vrebaju na internetu
Edukator Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu Emina Begović je na drugom delu panela je upoznala prisutne sa opasnostima koje vrebaju u virtuelnom svetu.
Foto Alo
- Naš centar je osnovan 2017. godine. To je centar koji možete pozvati na besplatan broj telefona 19833 da prijavite digitalno nasilje koje trpi vaše dete odnosno maloletno lice ili da dobijete savet, tehničku podršku ili informaciju kako bezbedno i pametno da koristite digitalne tehnologije.
Ona je takođe govorila i o vršnjačkom nasilju
- Vršnjačko nasilje je sve aktuelnije kada se dešava putem interneta. Niko se više ne posvađa u školi, niti se pobije, već se krije iza ih profila, maltretiraju, ismevaju jedni druge i tu onda dolazi do te zablude pošto internet daje tu dozu anonimnosti da neko može da se sakrije iza lažnog profila i da maltretira, rekla je Begović.
Gospođa Begović je dalje nastavila da informiše publiku o vrstama nasilja, opasnim izazovima na internetu, skraćenice koje pedofili koriste kako bi primorali žrtve da im pošalju eksplicitni sadržaj, a ujedno i dala primere onlajn nasilja nad decom u našoj državi.
Bonus video:
