Ono šta žene nose u Berlinu, Srpkinje ni u ludilu ne bi obukle: Hipsterski, pocepano, džakasto, šta se to dešava u Nemačkoj?

Ekipa redakcije Najžena prošetala je ulicama nemačke prestonice i kao pravi coolhounteri uslikali samo deo onoga što se u stilu Nemica i Nemaca može primetiti, a to će u ovom tekstu biti često pominjana reč - autentičnost.

Kako bismo na što detaljniji način definisali stil koji se "šeta" na ulicama Berlina, pozvali smo politikološkinju Marinu Milić koja već 2 godine živi i radi u Berlinu i poznatu beogradsku modnu dizajnerku i stilistkinju Nataliju Trivanović Lučić, da simbolično otrkiju tajne stila o kojem se priča širom sveta i koji je bez lažne skromnosti osvojio društvene mreže. 

Definicija "berlinskog stila"

Berlinski stil je po pravilu neopterećen pravilima. Pored fokusa na udobnost i autentičnost,

garderoba često simbolizuje otpor i prkosi kapitalizmu, konzumerizmu, patrijarhatu i
seksualizaciji ženskog tela. Ovo je neodvojivo od duge istorije i razvijenosti feminističke borbe u
Nemačkoj, posebno u urbanim centrima poput Berlina. Uzgred, vrlo karakterističan za berlinski
stil je fokus na second-hand (polovnoj) odeći i recikliranju, što je deo šire antikonzumerističke i ekološke
ideologije, počinje politikološkinja Marina Milić, koja ujedno stavlja akcenat ovaj fenomen koji može imati dvojako dejstvo. 

— Može se primetiti sve češći paradoks kada second-hand moda postane "hipsterska" i deo

trenda bez razvijene ideologije iza toga. U takvim slučajevima, cene u second-hand radnjama
postaju nerealno visoke, a pristup koji bi trebalo da promoviše pristupačnost i održivost pretvara
se u još jedan oblik elitizma. Na taj način, koncept second-hand mode može izgubiti svoju
autentičnost, prelazeći iz političkog i ekološkog čina u jednostavan potrošački trend. Ovo
ukazuje na potrebu za kontinuiranim preispitivanjem praksi i vrednosti koje stoje iza popularnih
modnih pokreta — kritična je ona. 

Modna dizajnerka i stilistkinja Natalija Trivanović Lučić dotakla se i pozicije Nemačke kao zemlje i kroz taj filter provukla njihov naširoko komentarisan stil. 

— Izdvojila bih geografsku poziciju Nemačke koja je dosta severnija od nas (Srbija), vreme je drugačije, hladnije i promenljivije. Verujem da iz toga možemo zaključiti da je Nemcima prvenstveno važna udobnost, jednostavnost i kvalitet odeće. Zatim uticaj kulture, muzike, umetnosti i socijalnog statusa koji se podosta razlikuje od našeg. Meni se dopada jer nisu ukalupljeni u masu, primećuje se individualnost i hrabrost u odevanju što je za svaku pohvalu. Svedoci smo brzih trendova, preteranog konzumerizma i uniformisanosti u odevanju tako da je melem za oči videti nešto drugačije.

Manje ili više ženstven

Modna dizajnerka i stilistkinja Natalija Trivanović Lučić osvrnula na trvljenja oko pitanja zašto "berlinski stil" npr. nije pristuan i u srpskoj modi i zašto ga žene izbegavaju.  

 

 

— Ne mislim da ga izbegavaju zato što je manje ženstveniji jer i kod nas već uveliko vlada trend "masculine" look-a. Često možemo videti žene u predimenzioniranim blejzerima, kaputima i baggy pantalonama. Verujem da još uvek nismo došli do onog momenta "manje je više" pa samim tim taj stil još uvek nije zaživeo kod nas — kaže Trivanović Lučić. 

Milićeva je s druge strane imala nešto drugačije mišljenje.

— Stil u Beogradu, kao pandan Berlinu, pod većim je uticajem patrijarhalnih vrednosti, rodnih uloga i kolektivističkog konformizma, gde svako odstupanje može izazvati osudu. Naglašena estetika – poput šminke, frizura i brendirane odeće – često služi kao način da žene ispune društvene standarde. Očekivanje "savršenog" izgleda duboko je ukorenjeno u tradicionalnim društvenim strukturama i patrijarhalnim očekivanjima. Problematično je to što mediji i kultura ženama šalju poruku da je njihov izgled ključni faktor za njihovu društvenu i ličnu vrednost. Ovo se povezuje s modelom u kojem se žene često ocenjuju kroz prizmu privlačnosti. Naravno, ne treba generalizovati, ali razlike između ova dva grada po ovom pitanju su jasne i više nego očigledne.

Feministički pokreti u Berlinu imaju znatno dužu tradiciju i veći uticaj na samopercepciju žena, promovišući ideju da telo pripada isključivo njima, bez potrebe za prilagođavanjem standardima lepote koje nameću patrijarhalni i kapitalistički sistemi. Kultura individualizma i slobode izražavanja u Berlinu stavlja fokus na to kako se žena oseća, a ne na to kako izgleda.

 

 

— Moda i stil prilagođavaju se ženama, a ne obrnuto, sa naglaskom na funkcionalnosti i izražavanju ličnosti, umesto na postizanju estetskog "savršentstva". S druge strane, u Srbiji je prisutan veći pritisak na žene da ispunjavaju društvene standarde lepote, koji često uključuju estetske zahvate i vizuelno doterao izgled. Ovaj pritisak dolazi iz patrijarhalnog konteksta, gde se vrednost žene neretko vezuje za njen spoljašnji izgled. U društvu gde novac i luksuz, odnosno kompleksi koji proizilaze iz njihovog odsustva, igraju ključnu ulogu u percepciji i samopercepciji ljudi, odeća često postaje simbol statusa. To oblikuje preferencije ka luksuzu i brendiranim proizvodima. Izgled postaje simbol statusa, što neizostavno vodi ka kulturi konzumerizma, sto ide na ruku kapitalizmu — oštra je Milićeva. 

Šta bi iz srpskog stila implementirala u berlinski i obrnuto?

Politikološkinja Marina Milić ističe da bi iz srpskog stila u berlinski implementirala veću pažnju prema detaljima i estetici.

— Žene u Srbiji često pridaju (pre)veliku važnost odabiru boja, krojeva i aksesoara, što njihov stil čini vrlo sofisticiranim i izražajnim. Ta sposobnost da se kroz odeću ispriča priča ili ostavi upečatljiv utisak mogla bi obogatiti berlinski minimalistički pristup, koji ponekad može delovati previše jednolično ili čak hipsterski, kao što sam već napomenula. Takođe, volela bih da mogu da prenesem pristupačne cene u berlinske second-hand radnje, jer trenutna precenjenost ovih radnji ponekad narušava suštinsku ideju održivosti.

 

 

Iz berlinskog stila u srpski bih prenela slobodu i odsustvo društvenog pritiska. Berlinski pristup modi, gde odeća prati ženu i njene potrebe, a ne obrnuto, mogao bi biti osvežavajuć za Srbiju, gde još uvek postoji tendencija prilagođavanja stila nametnutim normama. Takođe, fokus naodrživost, kao što su second-hand odeća i reciklaža, mogao bi doprineti širenju ekološke svesti u Srbiji i smanjenju konzumerizma — zaključuje Milić. 

Slično razmišlja i Modna dizajnerka i stilistkinja Natalija Trivanović Lučić.

— Definitivno prirodniji look i manje šminke u toku dana. Bilo bi kul da se više okrenemo kvalitetu, a ne kvantitetu, da usporimo sa modnim trendovima i okrenemo se individualnosti.

 

Bonus video: