Sve je počelo kada su u centru Leskovca, tamo gde je pre nekoliko godina podignut spomenik Tomi Zdravkoviću, u septembru 1954. dva mršava, izgladnela dečaka ušla u kafanu “Radan” iz koje se stalno čula muzika. Oni su došli da izmole za ostatke od trpeze, ali sudbina im je namenila nešto više. Jedan od njih je bio Toma Zdravković. Film “Toma”, u kojem je lik pevača Tome Zdravkovića oživeo glumac Milan Marić, danima je punio bioskope, a mnogi detalji iz života legendarnog umetnika i boema teraju suze na oči.
Pesma “Buket belih ruža” možda nije najveći hit Tome Zdravkovića, ali njeni stihovi kriju najtužniju priču.
Pevao je Toma Zdravković za Danku, Ljiljanu, Sanju, Branku i mnoge druge gorepomenute, ali malo je poznato da je jednoj Slavici, u koju je bio smrtno zaljubljen, posvetio najtužniju pesmu.
Napisana je za jednu Slavicu sa plavom kosom i plavim očima u koju je Toma bio smrtno zaljubljen, a čiji se život ugasio kad joj je bilo 20 godina. Sve je počelo kad je pevao u tuzlanskom hotelu “Bristol” kada je ugledao vitku plavušu Slavicu i odmah se zaljubio.
Maštao je da je odvede pred oltar i sa njom provede ceo život, ali sudbina je imala drugačiji plan. Toma i Slavica su se svađali i raskidali, iako su jedno prema drugom gajili snažna osećanja.
“Mojoj prvoj probi prisustvovali su fudbaleri Dragan Šekularac i Zoran Miladinović. Podsmevali su mi se. Utučen i iskompleksiran, nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom. Shvatio sam da nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je da mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela “Balkan”, a ona se pojavila tek posle ponoći”, ispričao je Toma.
Rastali su se, a on je nekako uspeo da je preboli. Nastavio je sa karijerom. Pevao je širom zemlje, a tokom jednog nastupa na Svetom Stefanu stigao mu je telegram zbog koga je danima bio utučen.
Njena smrt je ostavila dubok ožiljak na njegovom srcu, a nekoliko meseci kasnije je nastala i pesma “Buket belih ruža”.
“Sedam-osam godina kasnije, baš u Travniku, gde je sahranjena, prvi put sam javno pevao pesmu njoj posvećenu koja je bila ogledalo našeg života. Izveo sam je tada i nikad više. Plakao sam ja, plakala je cela sala. To nije bio koncert, već opelo…”, rekao je on.
