Vera Renczi, poznatija i kao Crna udovica, bila jedna od najokrutnijih žena u istoriji čovečanstva. Ona je dvadesetih godina prošlog veka otrovala 35 muškaraca, uključujući svoja dva muža, mnogobrojne ljubavnike i vlastitog sina. Sve ih je u smrt poslala arsenom.
Priča o njoj je prvi put objavljena u SAD-u u maju 1925. godine. Kasnije se često pisalo o njoj, ali uvek bez tačnih podataka.
Najveći broj njenih ubistava odigrao se Velikom Bečkereku, današnjem Zrenjaninu, a 1972. je ušla u Ginisovu knjigu rekorda, doduše nezvanično, kao žena koja je pobila najviše ljudi - 35.
Prema nekim izveštajima, Vera je rođena u Bukureštu 1903. godine, ali s obzirom na neke kasnije otkrivene datume vezane za ubistva koja je počinila, verovatnije je da je rođena krajem 19. veka. Majka joj je umrla kada je imala 13 godina, a ona se sa ocem preselila u današnji Zrenjanin, gde je pohađala internat.
Pre 20 rođendana udala se za bogatog austrijskog bankara Karla Šika, daleko starijeg od nje. S njim je i dobila sina Lorenca. Ona je stalno ostajala kući sa detetom dok je njen muž radio, pa je tako počela da sumnja da je ovaj vara. Nema dokaza da li su njene sumnje bile opravdane ili plod mašte, tek Vera nije mogla da dugo trpi ovu situaciju. Ljubomora ju je izjedala, pa je jedne večeri, u nastupu ljubomore, odlučila da mu sipa arsen u vino i na taj način ga ubije. Telo je sakrila, a prijateljima, rođacima i komšijama je pričala da je muž ostavio nju i sina kako bi živeo sa nekom ljubavnicom, čime je uspela da izazove saosećanje okoline. Godinu dana nakon što ju je suprug "napustio", svima je objavila kako je čula da je njen muž doživeo tragičnu saobraćajnu nesreću.
Ova priča o navodnoj saobraćajnoj nesreći odbeglog muža poslužila joj je kao alibi da se ponovo uda. Njen novi izabranik bio je muškarac koji joj je bio daleko bliži po godinama, ali o njegovom identitetu se gotovo ništa ne zna. Postoje neke priče da im je veza bila burna, te da je Vera ponovo sumnjala da njen izabranik ima vanbračne afere.
Nakon nekoliko meseci braka, i njen drugi muže je nestao. Ona je ponovo ispričala prijateljima i porodici da ju je muž napustio. Pošto je bila neverovatno dosledna u svom obrascu, koji je prvi put tako dobro upalio, Vera je saopštila svojoj okolini da je dobila pismo od muža koji joj je tim kazao da je zauvek napušta. Koliko je poznato, ovo je bio njen poslednji zvanični brak.
Vera se više nije udavala, ali je počela da vodi veoma buran ljubavni život. Kroz njenu kuću je prodefilovalo mnoštvo ljubavnika. Imala je afere sa oženjenim muškarcima, ali i veoma otvorene veze sa mladim momcima. Muškarci su u njen krevet dolazili iz različitih društvenih staleža. Nije imala problem ni sa njihovim nacionalnim i verskim opredeljenjima. Veri je bilo važno da je oni strasno žele i da joj to uvek jasno pokazuju.
A ono što ih je spajalo jeste činjenica da su nestajali nakon nekoliko meseci, nedelja ili čak dana zabavljanja.
Kad bi bila sa muškarcem u otvorenoj vezi, što znači da ih je varoš videla zajedno, kasnije bi pričala da su bili neverni ili da su je ostavljali, čime je opravdavala njihvo nestanak. Vera je bila poput ženke bogomoljke: kad bi se završila avantura, proždrala bi partnera, tj. otrovala arsenom.
Ko zna koliko bi ovo trajalo da žena jednog njenog ljubavnika nije posumnjala da je muž vara i odlučila da ga prati. Put ju je odveo do Verine rezidencije, nakon čega se više nije vratio. Žena je njegov nestanak prijavila policiji, koja je počela da istražuje.
Kad su upali u vinski podrum na imanju na kojem je živela Vera, a koje je nasledila od svog bogatog prvog supruga, pronašli su 32 nepokopana mrtvačka sanduka. U svakom se nalazio leš muškarca u fazi raspadanja.
Vera je uhapšena i odvedena u pritvor.
Na saslušanju je priznala da je otrovala 32 muškarca arsenom jer je sumnjala da su joj bili neverni ili da su izgubili interesovanje za nju. Takođe je kazala da je volela da sedi u fotelji okružena sanducima u kojima su bili svi njeni bivši udvarači. Prema jednoj verziji, Vera je kazala:
- Htela sam da budem poslednja žena u njihovom životu.
Ona je takođe priznala da je ubila svoja dva muža, ali i sina Lorenca.
Navodno, kada joj je sin došao u posetu slučajno je otkrio sanduke u vinskom podrumu i pretio je da će je prijaviti policiji, pa zatim počeo da je ucenjuje. Ona ga je onda otrovala i pokopala njegovo telo.
Međutim, postoji i verzija koja tvrdi da Lorenco nije pronašao sanduke, već se ona plašila da će se on oženiti i ostaviti je, pa je zato rešila da ga ubije. Dok je umirao, ona ga je držala u naručju i tako bila poslednja osoba u životu koja ga je grlila.
Neki izvori kažu da je ova priča izmišljotina jer ne postoje nikakvi materijalni dokazi koji bi potvrdili njenu verodostojnost, ali je činjenica da su pronađeni dokazi da je žena ovoga imena zaista živela u Zrenjaninu i da su kasnije dokumenti o njoj izgubljeni u ratnim previranjima tokom 20. veka.
