Tokom svog radnog dana, sestra je bila svedok porođaja žene koja je donosila na svet dete koje je bilo odbačeno od strane svoje okoline. Ova hrabra žena zatrudnela je u vanbračnoj vezi u 38. godini života, a zbog te činjenice su je roditelji napustili, a rođeni brat joj je pretio. Partner je nestao, i usled svega toga, odlučila je da ostavi bebu u porodilištu, jer nije imala načina da je izdržava.
Ova hrabra sestra je ispričala svoje iskustvo na ginekološko-akušerskom odeljenju, gde je radila kao glavna sestra. Jedno jutro, pre nego što su obavili vizitu, prošla je kroz sva tri dela odeljenja kako bi videla šta se dogodilo tokom noćne smene i pripremila se za vizitu. Tada je dobila izveštaj o broju porođaja i stanju porodilja i beba. Jedna porodilja je odbijala da prihvati svoje dete.
Sestra je otišla do te porodilje, a kada je ušla, videla je da devojka od 38 godina plače. Ispričala joj je da je beba rođena u vanbračnoj vezi i da njena porodica nije želela da je prihvati. Devojka nije želela da stavi bebu na grudi da ne bi sebe vezala još više za nju, ali je osećala da mora da je ostavi. Otac deteta nije se pojavljivao.
Sestra je smirila i obećala da će se ponovo pojaviti kada završe vizitu. I to je i učinila. Devojka joj je ispričala svoju priču, a sestra joj je objasnila proceduru. Bila je osetljiva situacija. Devojka je uzela bebu u naručje i stavila je na svoje grudi, a tada je sestra znala da će sve biti u redu. Tada se pojavila tetka devojke koja je preuzela brigu o bebi. Finansijski je pomogao i centar koliko su mogli, a oni su takođe prikupili nešto novca i dali joj prilikom otpusta.
- Pozovem Centar, dam podatke i zamolim ih da dođu što pre. Došli su socijalni radnik i psiholog. Razgovarali su sa njom i kazali šta oni mogu da urade da joj pomognu. Njeni je zovu, prete, ona uznemirena, plače. Uzmem njen telefon i kažem bratu koji je bio najljući da ću obavestiti policiju jer mi uznemiravaju pacijentkinju.
Sestra je spakovala neke osnovne stvari za bebu i ispratila ih kod tetke. Devojka je brzo našla posao i živela pristojno. Kasnije su otputovali u inostranstvo zajedno. Par godina kasnije, sestra ih je ponovo videla. Da joj se devojka nije javila, ne bi je prepoznala. Dete je poraslo, a ona je bila srećna i uredna.
Ova iskustva nas podsećaju na važnost empatije, podrške i ljubaznosti u svakodnevnom životu. Ponekad, jedan trenutak pažnje i podrške može promeniti nečiji život iz korena. Ova hrabra sestra je pokazala divljenja vredan potez, pružajući podršku i pomoć ovoj ženi u trenutku kada joj je bilo najpotrebnije. Njihova priča je podsjetnik da čak i u najtežim situacijama može biti nade i sreće.
povezane vesti
