Ovaj tvit podigao je veliku prašinu na jednoj od najpopularnijih društvenih mreža. Da ne živimo u savršenom društvu svakodnevno nam dokazuju oni protiv kojih se teško borimo i još teže pobeđujemo. unsplash.com
U 2021. godini čini se da je nemoguće da postoje toliko zastareli ženomrzački stavovi unutar primarne porodice. One koja bi trebala da štiti, svoju decu. Ćerke, majke, sestre, snaje.
Izjave poput one "Sama si birala partnera, sad se sama bori sa svim što te čeka. U porodičnu kuću više se ne možeš vratiti", nisu baš toliko retke kao što mnogi misle. I ne dešava se to samo po ruralnim delovima, gde patološki izvitopereni patrijarhat daje poslednju reč kada je budućnost žene u pitanju.
Nekako bi bilo prirodno da se na ovakav tvit nastave samo reči podrške i osude na ovako zastarele stavove. I naravno veliki deo tviteraša upravo je tako i reagovala, mada je bilo i onih sa potpuno drugačijim stavovima.
Dramatična banalizacija ovakvih stvari ne čini ništa do stvaranja potpuno pogrešne slike i mašenje poente. Čak i ako je ona baš svima očigledna. Niko nije rekao da "žena ne treba ništa da radi" ali svakao ne treba da trpi bilo kakvo negativno ponašanje partnera ukoliko on odbija da se promeni. Tretiranja nekog kao "roba" bolje da ne komentarišem, kao ni bilo kakvo nasilje.
Naravno, ovo bi u nekom paralelnom univerzumu bila idealna opcija, samo što u Srbiji sa malim prihodima to i nije baš tako lako. Još ako ste samohrani roditelj i treba da plaćate vrtić, lekare, školovanja detetu, pa garderobu, ekskurzije, knjige i ne zaboravimo kvalitetnu hranu, a za život podstanara u proseku je potrebno izdvojiti od 250-450e svakog meseca, plus dodajmo još oko 100e samo za komunalije.
Ne mogu da zaboravim priču svoje dobre prijateljice koja dolazi iz beogradske porodice "intelektualaca". Kada se udala nije ni slutila kako će se njen brak odvijati. Nakon što se porodila suočila se sa zastrašujućom istinom - njen voljeni suprug imao je problem sa zavisnošću od teških opijata. Odbijao je lečenje, a njegova porodica u čijoj su kući živeli, stajala je na stranu svog sina kriveći snaju da je upravo ona doprinela njegovoj bolesti i da nikada nije ni trebalo da se ženi a kamoli ima dete.
Suprug je inače imao istoriju zavisnosti dugu 15 godina koju je krio od supruge i jedno duže vreme je zaista bio dobro. Ali u nekom trenutku ponovo se vratio starim navikama koje su razorile celu porodicu.
Dok su se rasprave vodile, beba je mirnim snom spavala u drugoj sobi, nesluteći dramu koja se dešavala u prostoriji pored.
Kada se posle godinu dana požalila majci i ocu sa kakvim problemom se bori, koliko joj je teško da živi u takvoj sredini i da strahuje za budućnost svog deteta, roditelji su joj rekli da to nije njihov problem. Sama je izabrala za koga će se udati i sada treba da snosi posledice svojih izbora.
Srećom, prijateljica je rešila da ne odustane od borbe za svoje dete i sebe. Našla je dva posla, iznajmila stan i razvela se.
Međutim mnoge žene suočavaju se sa teškim fizičkim i psihičkim nasiljem, finansijskim uslovaljavanjem i konstantnim zastrašivanjima od strane partnera i bez podrške roditelja teško se odlučuju na bilo kakav potez da se odvoje od nasilnika. Žena godinama trpi različita poniženja i mučenja, a deca se suočavaju sa teškim traumama koje mogu da budu okidači za mnoga teška psihološka stanja kasnije tokom odrastanja.
Možda če vas i ovo zanimati:
Postoje i slučajevi gde klasično nasilje nije obavezno uključeno, ali apsolutna nezainteresovanost za ulogu partnera kod muškarca, viđanja i odnosi sa drugim ženama jesu nešto što se takođe često dešava. Supruga ne da ostaje u drugom planu, već je posmatrana sa prezirom, nevrednovana i degradirana u svakom pogledu.
Da li i tada treba da ostane u takvom braku, samo zato što je "sama birala"?
Ugovoreni brakovi nisu praksa na ovim prostorima i očekivano je da žena sama odabere budućeg partnera sa kojim će ući u brak i stvoriti porodicu. U velikoj većini slučajeva, čak ni kod narcističkih poremećaja ličnosti kod partnera na početku zajedničkog života ne ukazuje ništa na ozibljne probleme koji bi se mogli ispoljiti u nekom trenutku . Ali to se dogodi. I to ne jednom, uglavnom je reč o progresivnom šablonu ponašanja koji može da se završi i ubistvom žene.
Kada se to desi, osim eksplicitnih morbidnih naslova u crnoj hronici dnevnih novina koji dižu tiraže osnovane na tuđim tragedijama, nikad se ne pominje da je žena tražila pomoć od svoje porodice. Rekla je da joj je teško, da ona (i deca) trpe nasilje, ali zbog "svog lošeg izbora" pomoć da se skloni od takvog partnera bila joj je uskraćena. Od iste te majke koja ju je donela na svet, od tate koji ju je vodio na igralište kad je bila mala. Od dede koji ju je čuvao kada bi suviše bila bolesna da ide u vrtić.
Zato drage porodice, nemojte se odricati svoje dece kada se venčaju i odsele iz kuće u kojoj su živela. To su i dalje vaše ćerke, sestre, unuke. I vi ste im potrebni i obavezni da im pružite podršku u svakom smislu ako se ispostavi da u novom domu i sa novim partnerom nisu srećne. Izuzetno ako trpe nepoštovanje, poniženja i nasilja bilo kog tipa.
Ne odričite se svoje krvi jer je neko napravio loš izbor budućeg supruga. Svi pravimo greške i često je ljubav slepa pa nismo u stanju da primetimo sve znakove koji bi mogli da ukazuju na potencijalnu opasnost u tom odnosu.
Razumite ih, podržite i prihvatite. Jer ukoliko ih se odreknete može se desiti da ih više nikada ne vidite. Onda će vam biti žalo, ali tada je već gotovo i ne može ništa da se učini.
