- Pravoslavna braća, svetska sila, niko im ne može ništa jer imaju najjaču armiju na svetu. Imaju i nuklearne bombe. Imaju i Putina, velikog i moćnog vladara. Nisu i neće priznati državu Kosovo. Došli su do Krima, a mogu i do Berlina, samo ako im se ćefne. Nikad nas nisu ubijali, a i pomagali su nam kad god su mogli. Tako nekako izgleda Rusija kad je gledaš iz Srbije. Ali, kako Rusi vide nas, svog malog brata na Balkanu? - samo su neke od teza koje Srbi često komentarišu o Rusima.
Veliki broj ljudi smatra Rusiju bliskom zemljom, zbog slovenskog porekla, sličnog jezika, zastave i pravoslavne vere.
Nije mali broj ni onih koji poštuju lik i delo ruskog predsednika Vladimira Putina, iako to nije slučaj ni sa jednim drugim stranim državnikom.
Ali, da li je u Rusiji isti slučaj i da li nas ovaj narod ceni podjedako kao mi njih?
Dok jedni tvrde da smo u Rusiju uvek dobrodošli kao gosti, da nas Rusi zovu braćom, pamte bombardovanje 1999. godine i probleme sa Kosovom i Metohijom, drugi ipak navode da su u Rusiji imali drugačije iskustvo, da Rusi ne znaju gde se Srbija nalazi i da nas ne razlikuju od Bugara, Rumuna, Hrvata i Slovenaca.
Šta je od ova dva mišljenja tačno i da li je ljubav između Rusa i Srba samo mit?
Šta kažu Rusi o nama?
Anastasia Magvina (28) koja živi u Vladivostoku, objasnila je da je Srbe oduvek smatrala narodom koji je po mnogo čemu sličan Rusima.
- Još od školskih dana naučeni smo da su Srbi narod sa Balkana koji je pravoslavne veroispovesti, govori sličnim jezikom. Nisam mnogo znala o srpskom mentalitetu i kulturi, ali znam da je Srbija zemlja u Evropi koja je često bila na stani Rusije, kada se radilo o sukobima sa zapadnim zemljama. Roditelji su mi pričali da su Srbi bombardovani i da su Rusi tada pravili proteste, smatrajući to nepravdom - kaže Anastasia Magvina.
Kada je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i kada je došlo do žrtava u tom sukobu, prekinut je školski čas u Vladivostoku i svi đaci su morali da ustanu kako bi se održao minut ćutanja, kaže ona.
- Kada sam kasnije upoznala nekoliko Srba, shvatila sam da smo i mentalitetom mnogo sličniji nego što smo ranije mislili. Imamo mnogo reči koje isto izgovaramo, ponosni smo na istoriju našeg naroda i tradicija nam je vrlo slična. Ipak, većina Rusa se više bavi odnosima sa Belorusijom i Ukrajinom, dok je odnos sa Srbijom tema vrlo retko - kaže Anastasia Magvina.
Vladimir Kanostrevac koji je pre tri godine otišao u Rusiju gde je živeo tri meseca, kaže da je njegovo iskustvo pokazalo da su Rusi vrlo blagonakloni prema Srbima.
"Rusi i Srbi su zaista prijateljski narodi. Imao sam priliku putovati više puta u Rusiju. To prijateljstvo se oseti na svakom koraku. Na ulazu u Univerzitet obezbeđenje nas propušta bez kartica (nasa propusnica su bile jedine dve reči na ruskom koje smo znali u početku "Mы Сербы" - Mi smo Srbi), tako je bilo i u klubovima, u banci...", kaže Vladimir Kanostrevac.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao “pesnikom sela”, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.
Ovako je Jesenjin govorio o Srbiji:
U svom sonetu “Greciя” Jesenjin slavi Srbiju, a Grčku kori zbog pasivnosti i dvoumljenja. Učinio je to kao budući vojnik na ruskom frontu Prvog svetskog rata. Pozvan u vojsku u Petrogradu, 25. marta 1916, upućen je u Carsko Selo i raspoređen u posadu sanitetskog voza broj 143.
Nastanak soneta “Grčka” podsticalo je i pisanje ruskih novina, početkom 1915, o neslozi Grka da stupe u rat: jedni su za saradnju sa Nemcima, drugi naklonjeni Antanti. U svom sonetu u moskovskom časopisu (Ognivo, 1915), Jesenjin je, za podstrek Grcima, pomenuo slavne iz njihove drevne istorije – junake Trojanskog rata i Homerove “Ilijade”. A u poslednjoj strofi, uputio je Grčkoj jarke reči ohrabrenja: “Britak mač izvuci. Budi sestra srpska”.
Navodno su i ovo reči ruskog pesnika o srpskom narodu, ali za sada nema potvrde autentičnosti:
- Daleko, ispod Karpata, tamo gde dve reke teku kroz ravnicu, postoji jedan narod. Seljački i žilav, nalik ruskom narodu. To je srpski narod. Težaci koji ljube zemlju i nebo slovenskom ljubavlju za zavičaj. Ćudljivi, ali topla srca.
