Pošto je endometrioza (bolest žena u reproduktivnom dobu 15-49 godina) izuzetno zastupljena ali i mučna i bolna, bilo bi krajnje vreme da shvatimo ozbiljnost ovog problema.
Zato je Borka Petrović (41), srpkinja koja godinama živi u Americi, tu da nam skrene pažnju na to kako je endometrioza mnogo više od bolnih i obilnih menstruacija.
Njeno prvo saznanje o endometriozi je bilo 2012. godine, pre tačno 10 godina, kada je nakon silnih bolova u leđima, koji su postali svakodnevni bolovi, otišla kod doktora i rekla mu kako misli da njeni bubrezi nisu u redu i kako ne može da izdrži taj svakodnevni bol.
- Nakon CT snimka, zatim MRI snimka, doktor mi je rekao da imam ogromne ciste na jajnicima, i da to nisu obične ciste nego endometriumi, koji su najverovatnije uzrokovani endometriozom. Ja pojma nisam imala šta je to i o čemu mi on govori, ali sam razumela da hitno moram na operaciju. Doktor mi je odmah rekao da postoji mogućnost da mi odstrani oba jajnika ili matericu, ili sve zajedno i dao m je papir da to potpišem.
Kada se pripremate da jedan deo vas zauvek umre, onda shvatite da život ima sasvim drugi cilj. Da sve što gradite i sve čemu težite iz "takotrebanja" i moranja nije ono što je vaša misija u ovom svetu.
U tom momentu Borka je imala 30 godina i završavala stoje diplomske studije u Americi. Kako nije znala ništa o toj bolesti, tako nije mnogo razmišljala kom hirurgu će da prepusti operaciju. Ali sada iz ovog stanovišta smatra da joj je to bila najveća greška.
- Uglavnom, ja sam otišla kod svog regularnog ginekologa i pitala ga da li on može da uradi tu operaciju i on je naravno pristao. To je bila moja velika greška, ali to mogu da kažem sada nakon 10 godina. Ja sam došla na operaciju sa još većim cistama nakon mesec dana čekanja da se sve zakaže i pripremi. Imala sam 16cm cistu na levom i 6 cm cistu na desnom jajniku. To su, da napomenem, krvave ciste, zvane endometriome.
Na dan operacije je došla u bolnicu sa prejakim bolovima, i dok je čekala da je prime u operacionu salu, od ekstremno jakih bolova je počela da se valja po podu i povraća.
- Pokupili su me s poda i odmah ukljucili infuziju. Operacija je bila laparoskopska i doktor je po njegovim rečima odstranio ciste od kojih je ona veća počela da puca, što je bio uzrok mojih bolova i povraćanja toga jutra. Jajnici su ostali na mestu, i svi organi su ostali čitavi.
Kad je pomislila da je rešila tegobe, tek tada kreću problemi
Sama operacija je brzo prošla i Borka je imala utisak da se agonija konačno završila. Najviše se radovala jer su svi njeni organi ostali na mestu.
- Mesec i po posle te operacije, misleći da sam gotova i da je najgore prošlo, došla mi je prva menstruacija i opet bolovi od kojih sam svaki put mislila da umirem. Naučeni smo da kao žene imamo bolove tokom menstruacije, pa čak i kada smo paralizovane, da je to sasvim normalno. Mnogi lekari su moje bolove opisali kao ekvivalentne bolovima u trudnoći. Jer, ako dođe do intenziteta bola, u tim trenucima ne mogu da se pomerim, ne mogu da podnesem svetlost, zvuk, bilo kakav pokret.
Odlučila je da ovaj put pronađe drugog hirurga
- Skeniranje mi je pokazalo da ponovo imam cistu (endometriom) na levom jajniku. S obzirom na to da se cista nikako nije mogla vratiti i narasti tako brzo, bilo je jasno da prva operacija uopšte nije bila temeljna i da lekar nije sve kako treba uklonio tokom operacije.
Iz brojnih razloga Borka nije smela odmah na drugu operaciju i taj doktor joj je preporučio da sačeka najmanje 6 meseci. Odlučila sam da uzima kontracepcijske pilule i stalno ih je uzimala tako da je potpuno prekinula menstruaciju.
- Nema menstruacije - nema bola. Pila sam pilule svaki dan, a menstruacija je potpuno nestala. Ali došli su i drugi simptomi, umor – hronični umor, letargija, pa opet bolovi i grčevi u stomaku, razdražljivost i osećaj tuge i depresije, a pre svega sve veća netolerancija na određenu hranu, problemi sa varenjem.
Ponovo je počela da posećuje lekare. Odradila brojne analize, i opet shvatila da je koren istog problema ENDOMETRIOZA.
- Konačno sam pronašla super hirurga u San Francisku koji je isključivo radio te takozvane minimalno invazivne operacije. Na prvom pregledu mi je objasnio o kakvoj se operaciji radi i ponovo me pitao da li pristajem da mi, ako bude potrebno, odstrane jajnike i matericu. To je bilo već godinu i po dana nakon prve operacije. Dogovorio sam se i potpisao dokumente o svim mogućnostima pre te operacije.
Druga operacija je takođe obavljena bez vađenja organa, ali je trajala tri sata jer su joj materica i jajnici bili zalepljeni jedan za drugi, a zatim je sve zalepljeno za desnu stranu trbušnog zida.
- Uporno sam se žalila na jači bol na desnoj strani i konačno je neko shvatio zašto je to tako i zašto uopšte imam tako neopisive bolove. Zbog činjenice da sam već godinu i po dana nakon prve operacije bila na hormonskim tabletama i prekinula menstruaciju, moji bolovi nisu bili tako intenzivni kao ranije, ali su se i dalje javljali često. Pored toga, bile su dve ciste od 5,5 cm i 2,3 cm, a zatim i polip od 1 cm na vrhu materice. Sve to je Dr. Endru Bril je uklonio, vratio sve organe na njihovo normalno mesto i uklonio što je više moguće endometrioze.
Dijagnostikovana joj je endometrioza - IV stepen
Šta je zapravo endometrioza? Endometrioza je bolest koja nastaje kada ćelije, tj. tkiva koja su slična endometrijumu koji inače raste unutar naše materice (i koja se tokom menstrualnog ciklusa odvaja od zida materice, puca, a mi ga onda izbacujemo tokom menstruacije), rastu van materice i prerirastaju uz druge organe.
Zatim te ćelije urastaju u organe, najvećim slučajem se sakupljaju oko jajnika i tu formiraju te ciste-endometriome, ali u dosta slučajeva urastaju i u debelo crevo, mokraćnu bešiku, čak u nekim slučajevima se mogu naći i na dijafragmi.
- U mom slučaju, nakon druge operacije ja sam se osećala izvanredno. Ali, nastavila sam da uzimam BC pilule i tako nastavila da zaustavljam menstruaciju, jer sam verovala da tako smanjujem šansu da se endometrioza vrati.
Endometrioza je neizlečiva
Endometrioza je bolest koja se ne može izlečiti i bez obzira da li se hirurški odstrani takva cista, postoji velika mogućnost da ponovo izraste.
- Preselila sam se i za narednih 5 godina promenila sam toliko doktora, prolila toliko suza, promenila toliko tableta, ali su mi se simptomi stalno vraćali. Osećala sam se depresivno i umorno, imala sam periodične bolove u stomaku, seks je postao bolan, izgubila sam volju i nisam mogla da zadržim koncentraciju, imala sam problema sa disanjem i mogla bih da nabrojim toliko simptoma...
Razmišljanje o trudnoći donosi novi pritisak
Razmisljanje o trudnoci donosi jedan novi pririsak i stalnu dilemu sa samom sobom.
- Doktori me uvek to pitaju na svakom pregledu pa i rutinskom, da li planiram trudnoću. Meni je bio smak sveta kada su mi pre prve operacije rekli da cu možda ostati bez reproduktivnih organa i mogućnosti da postanem majka. Potpisala sam papir sa krokodilskim suzama. Međutim kada se borite sa nekom bolešću shvatite da je život jako vredan kako god se ostvarili u njemu. U nekim godinama je bilo toliko pritiska u mojoj glavi, koji sam više sama sebi stvorila zbog bolesti ali i broja godina koje imam. Međutim, shvatila sam da je najvažnije pomoći prvo sebi i fokusirati se na problem a život će već odrediti kojim tokom treba sve da ide. I ako se ne ostvarim kao majka, nije kraj sveta. Trebalo mi je mnogo godina da to prihvatim, ali sada nosim mir u sebi I prihvatam život sta god da donese.
Za to vreme je mnogo čitala i informisala se oko bolesti
Naišla sam na Fejsbuk grupu pod nazivom Nanci's Nook Endometriosis Education. Pokrenula ga je medicinska sestra, koja je radila sa doktorom koji je ustanovio da je laparoskopija zlatni standard za postavljanje dijagnoze endometrioze i da ćelije endometrioze nisu iste kao endometriom koji inače raste u materici, već slične. Doktor se zove Dejvid Redvajn i imao je praksu u Oregonu (davno je otišao u penziju, ali je nastavio da istražuje bolest). Takođe, Nensi je bolovala od endometrioze i prošlo je mnogo godina pre nego što je otkrila svoju dijagnozu. Sledeći njen primer i otkrivši mnogo toga kroz praksu sa dr Redvajn, Nensi je napravila ovu grupu na Fejsbuku kako bi pomogla drugim ženama. Tu grupu uvek preporučujem svima jer mi je mnogo pomogla. Važno je znati šta je operacija ekscizije, a šta ablacija i koja je bolja za nas pacijente. Važno je znati zašto Lupron uopšte nije lek koji bi svaki lekar trebalo da preporuči. Važno je znati da sve te tablete, lekovi, terapije pomažu samo kod simptoma i nisu lek za bolest. Uklanjanje materice, jajnika ili bilo kog organa ne znači da ste uklonili endometriozu. Žene to treba da shvate pre bilo kakve operacije. Pa, zato je važno pronaći stručnog hirurga koji zna i razume sve o endometriozi. Gledajte na to kao na korov koji raste svuda u telu, a uklanjanjem sa površine ništa niste uradili. Ostaje koren koji zarasta duboko u tkiva i koji samo stručni hirurzi sa čitavim timom stručnjaka mogu u velikoj meri da uklone operacijom takozvane ekscizije, pri kojoj se sastruže svaki deo endometrioze, ne samo sa površine ali i rastućeg dela. I samo uklanjanjem bolesti koliko je to moguće, nekome se može pomoći. Ali da uklonite matericu, na primer ili jajnike, a ostavite endometriozu koja se nakupila u recimo Daglasovoj kesi (ne znam kako da prevedem taj deo tela), ništa neće pomoći bolesti, može samo da je još više zakomplikuje i izazove rizik od mnogih drugih stvari koje dolaze sa uklanjanjem ovih važnih organa.
Na kraju sam išla na psiho-terapije jer me moja tada doktorka ginekolog ubedila da moram da idem na terapije. Pila sam tablete za anksioznost i depresiju, a onda su došle i glavobolje i vrtoglavice, i još niz drugih simptoma uz to.
Nedugo posle druge operacije potpuno sam eliminisala alkohol jer moj organizam više nije mogao da podnese ni kap alkohola. Dosta fermentirane hrane sam izbacila jer prosto mi organizam poludi od toga.
Promenila je životne navike i tako olakšala sebi
Posle 8 godina prestanka menstruacije, ponovo sam dobila, i iako mnogo slabija od onoga što sam imala ranije, imam je redovno i nemam strašne bolove kao pre (nekad više, nekad manje, ali ne tako intenzivne kao pre). Morala sam da napravim potpuno strog režim, da se disciplinujem kako bih sebi pomogla. To su zapravo jednostavne stvari, ali ih svi menjamo i remetimo: redovno spavanje, redovni obroci, balans između posla i odmora i ništa za jelo posle 20 časova. Naravno, ima prilika da padnem sa tog koloseka, ali to je zaista retko.
- Karlica mi je potpuno zgrčena od intenzivne borbe sa tom takozvanom 'nevidljivom' bolešću i neko vreme sam išla na fizikalnu terapiju. Nakon toga sam nastavila sama da radim vežbe, a da bih imala normalne seksualne odnose i potpuno smanjila bol, moram da radim vežbe. Takođe mi je važno da potpuno eliminišem stres. Kako to nije uvek moguće, trudim se da imam rutinu i svakodnevno radim vežbe joge i meditacije.
Kombnuje tradicionalnu i alternativnu medicinu
U mom slučaju kombinujem ovu tradicionalnu medicinu i alternativu, uz mnogo truda i odricanja da budem disciplinovana i pratim svoju rutinu. Bitno mi je da svake godine idem na rutinske preglede, kod redovnog lekara, kod ginekologa, redovno radim papa test, svake godine mamografiju, i sve ostale preventivne preglede. Svoju kožu proveravam svakih 6 meseci, jednom godišnje radim detaljan pregled oka, kao i vid, a da ne spominjem da svake godine radim kompletnu detaljnu krvnu sliku i u skladu sa tim prilagođavam suplemente i dodatke ishrani. Mislim da će se svi koji boluju od bilo koje hronične bolesti složiti sa mnom da je važno upoznati bolest i živeti sa njom, hraniti sebe a ne bolest i pomoći sebi a ne bolesti. Stalno uzimanje lekova za bolest koja nema lek nije trajno rešenje. Iako se endometrioza naziva nevidljivom bolešću, činjenica je da 1 od 10 žena na svetu pati od nje.
Nosi se žuta boja, a žuta traka je simbol borbe protiv endometrioze. Endometrioza dovodi do mnogih komplikacija, operacije su veoma duge, komplikovane i zahtevne, a nije ni čudo što je glavni moto na ovim skupovima "bori se kao devojka" ili "endo ratnik". Svakako imam tu borilačku osobinu u sebi, jer se tako zovem i nadam se da će ova priča pomoći još nekome da se izbori za sebe i nikada ne odustane od sebe.
Marina_88
19.09.2022 15:26Svaka čast ovoj dami na borbi. Moja kuma pati od endometrioze, godinama se bori sa sterilitetom, nikad joj niko nije rekao da je to dvoje povezano. Plašim se da joj uopšte prosledim taj text koliko je surovo realna priča
Danijela
19.09.2022 15:27Da li cokoladne ciste znaci da su endometriicne? molim vas kontakt ove zene. hvala