Prvi srpski ustanak podignut je protiv zuluma dahija 1804. ali je već 1805. prerastao u nacionalnu revoluciju za oslobođenje od viševekovne turske vladavine i ponovno uspostavljanje državnosti Srbije. Iako je ugušen 1813. utro je put daljoj borbi, Drugom srpskom ustanku 1815. i konačnoj slobodi Srbije.
Turci su u krvi ugušili i slomili otpor ustanika. Istovremeno su napali sa juga, istoka i zapada. Osmansko carstvo je za gušenje ustanka iskoristilo ogroman broj vojnika, svoju kompletnu udarnu snagu - tri vojske koje su zajedno brojale četvrt miliona vojnika - 130.000 iz Bosne, 60.000 iz Niša i 60.000 iz Vidina.
Upravo vojnici iz Bosne bili su ti koji su prvi stigli nadomak Beograda, u malo selo Skelu, kraj današnjeg Obrenovca. Bio je 5. oktobar 1813. kada je turska "kaznena ekspedicija" ušla u selo…
Bežeći pred najezdom, pedeset žena i devojaka iz sela, ne želeći da ih Turci obeščaste, skočile su u Savu. Legenda kaže da su se držale za ruke i složno zakoračile u smrt. Pre nego što su Turci išta stigli da urade, sve su se utopile, ali i sačuvale obraz i čast.
U selu koje je danas dom za manje od 1800 stanovnika i danas stoji spomen obeležje da seća na ovaj čin.
- Čuvajte se raje sirotinje! Kad ustane kuka i motika biće Turkom po Mediji muka. 1813. sa ovog mesta krenulo je pedeset žena u Savu da ne bi žive pale u turske ruke. Zahvalni narod Posavine - piše na njemu.
Otpor ustanika je konačno slomljen 7. oktobra 1813. kada su Turci ušli u Beograd i uspostavljaju upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka, a Karađorđe sa čitavim nizom vođa pobegao u Austriju.
