Ona nije mogla ni da pretpostavi da je razlog ove fotografije prilično jeziv. Naime, Boni je
oteta sa tri godine. Njen otac ju je godinama tražio, angažovao se na sve moguće načine što je uključilo i njenu sliku u kampanji „Nestala deca na kutiji mleka“. Njeni otmičari su zapravo bili njena majka i očuh, a sa sedam godina, Boni se nije sećala svog oca ili otmice.
Boni je želela da zadrži kutiju nakon što je primetila jednog dana dok je išla u kupovinu sa očuhom. Njen očuh je pristao pod uslovom da to krije. Međutim, njene komšije su otkrile istinu nakon što je Boni slučajno ostavila kutiju sa vrećom igračaka u njihovoj kući. Pozvali su policiju i Boni se ponovo sastala sa ocem.
Inače, ovaj program je razvio Nacionalni savet za bezbednost dece SAD da bi se stvorila svest o nestaloj deci. Uprkos povećanju svesti javnosti, to nije uvek bilo uspešno. Od tada je zamenjen Amber Alert sistemom.
Šta je bilo sa drugom decom iz ovog programa, da li su i njihove priče bile jednako uspešne?
Šestogodišnji Etan Pac bio je prvo dete koje je imalo svoju fotografiju na kartonu od mleka. Nestao je 1979. dok je prvi put sam išao do autobuske stanice. Stajalište je bilo samo dva bloka od njegove kuće, ali nikada nije stigao do autobusa. Nestao je pet godina pre nego što se njegova slika pojavila na kartonima. Nažalost, 2001. godine je proglašen pravno mrtvim. Njegovo telo nikada nije pronađeno, ali je 2017. Pedro Hernandez osuđen za otmicu i ubistvo.Program je nezvanično završen kada je pokrenut sistem Amber Alert.
Gledajući unazad, ova kampanja nije bila sasvim uspešna, a ostalo je mnogo nerešenih slučajeva i realnih statisti;kih podataka. Takođe je ovaj programnaišao na druge kritike, uključujući i to kako je dao prednost nestaloj beloj deci. Pored ovoga vredi napomenuti i da su deca bila uznemirena i d asu roditelji generalno izbegavali da im kupuju ovo mleko.
