Sa samo osam godina saznala je da je njen otac Džejms Karson "ubica veštica iz San Franciska", kako su ovog serijskog ubicu prozvali.
Džen Karson (43) otkrila je kako nikada nije imala pravo detinjstvo, ali da joj se tada u tom momentu činilo kao srećno. Otac i majka su joj bili u hipi pokretu, slobodni i opušteni tada u tom popularnom stilu. Taj način i odgoj vaspitanja za tada malu devojčicu kasnije je ostavio traumatično iskustvo.
- Moj tata nije radio, prodavao je travu po ceo dan. Jednom kada sam bila još u vrtiću, igrali smo se kod kuće, a ja sam počela da motam džointe. To je bila tad za mene sasvim normalna stvar - rekla je ona.
U svojoj izjavi za Crime Watch Daily ispričala je kako se te 1978. godine sve promenilo kada je njen otac upoznao dotičnu Suzan Barns, u koju se momentalno zaljubio.
Postali su nerazdvojni i on se momentalno odselio kod nje, a Džen je tada imala samo pet godina.
Tada u tom periodu kada se preselio kod nje, promenio je i svoje ime Džejms u Majk.
-Džejms me je uvek mazio po kosi i pričao mi bajke, Majk bi me jedva pogledao - ispričala je ona.
Za jako kratak period je oženio Suzan, i sve dublje i dublje ulazio u svet droge.
- Nje sam se veoma plašila, nisam je volela, imala je jako strašne oči, kao Čarli Menson - rekla je.
Kada je vikendima išla kod njih tamo bi je dočekao uvek pravi pakao. Maćeha je danima izgladnjivala i stalno tukla.
Kuća im je bila skoro pa prazna, imali su jedan vodeni ogroman krevet a oko kreveta same biljke marihuane. Sve je izgledalo skoro pa isto kao u horom filmu.
1983. godine, ovaj par je uhapšen zbog tri ubistva. Postojala je sumnja da je ukupno devet osoba stradalo od ,,njihove ruke'' ali nisu imali dovoljno dokaza.
Printscreen/Youtube
- Pronašla sam članke u novinama. Sećam se da se spominjalo dekapitiranje, nisam razumela šta to znači. Kad sam sve pročitala, shvatila sam da su ženi zaboli 13 puta nož u vrat i da su je tukli po glavi tiganjem... I tad je započela moja bitka s noćnim morama - ispričala je nesrećna žena.
Zatim je dodala da se osećala jako posramljeno i odbačeno, zbog toga što je njen otac uradio.
Krenule su suicidne i odvratne misli, osećala se da i ona mora biti zla, osećala je da i ona možda može nekada da povredi druge ljude.
Sa samo deset godina, pokušala je da se ubije predoziranjem tabletama, jer već tada nije mogla da živi u toliko strahu i odbacivanje od ljudi.
-Mislila sam, ako je moj tata mogao da ubije ljude, onda svako može da bude ubica. Počela sam da se bojim svih. Noću bih svoju sobu zabarikadirala s nameštajem da niko ne može da uđe. Ispod jastuka sam držala noć i makaze - rekla je za kraj Džen, koja je na kraju ove traume uspela da se izbori uz pomoć psihologa.
Danas radi sa decom posebnih potreba i kao savetnica koja pomaže porodicama zločinaca.
BONUS VIDEO
