Ako gledamo iz ugla da muškarci misle da je to sve što žena želi, u isto vreme znaju i da se varaju. Nije potrebno nekome kupiti poklon da bi se stavilo do znanja da je toj osobi stalo. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da je najbolji poklon onaj koji ne očekujete. Za mene je ta doza iznenađenja presudna.
Ako već dajete karanfile, nađite bar one u beloj boji, pošto ih nema u zelenoj i ljubičastoj. Ove tri boje, ako niste upoznati sa istorijom, predstavljaju boje Dana žena. Ljubičasta – označava pravdu i dostojanstvo, zelena – simbolizuje nadu, bela – predstavlja čistotu, iako je malo kontroverzan koncept.
I da, tradicija – ključna reč. Uvek se provuče, a verovatno tu i spada to davanje karanfila jer se nekako uvuklo i prebacivalo se s kolena na koleno, prećutno. Samo nikako neko da kaže dosta. Žene jesu rekle, ali ko nas još sluša... (znam da ima onih koji nas slušaju).
pixabay
Međutim, ovde se provlači i najbitnije pitanje, koje nije poklon, ono koje mnogo ljudi ne zna, a to je zašto se uopšte slavi Dan žena. Primetila sam da i dosta dece ne zna zašto učiteljici kupuje poklon ili se ide u ekstreme gde roditelji kupe frižider ili šporet. Niti je sa ukusom, niti su uzeta u obzir osećanja osobe koja prima poklon.
Ovo nije tekst o tome da mrzim male znakove pažnje, već da je bitno edukovati se. Čitala sam dosta o osećanjima žena i dobijanju poklona, ponašanju i darivanja na poslu, od strane partnera, prijatelja, braće, očeva... Sećam se da je jedna žena rekla kako su kod nje u firmi, tačnije HR u kome rade isključivo žene, došli na genijalnu ideju da svim ženama za Dan žena daju tijare. Tijare nisu bile problem, već to što su žene uglavnom bile na nižim pozicijama, juniorska mesta i način na kojima su se odnosili prema ženama.
Upravo je to glavni problem. Ne kažem da nema u Srbiji žena na pozicijama i da nisu uspešne, samo što i dalje, iako živimo u vremenu u kom živimo, one moraju duplo više da rade od muškaraca kako bi bile tu gde su. A taman posla da neko ne pomisli i da kaže: „Sa kim si spavala da dobiješ to što želiš?“. Nije problem ni to što mora da se radi, taman posla, više cimanja je više znanja i edukacije. Samo da ima više ljudi koji će to stvarno da cene... (opet ću reći, znam da ima, ali nije dovoljno).
Davne 1909. godine, u SAD je obeležen prvi Dan žena. Godinu dana pre 15.000 žena šetalo je Njujorkom u borbi za bolju platu, pravo glasa i kraće radno vreme. Ideja da se ustanovi međunarodni praznik potekla je od žene po imenu Klara Cetkin. Ona je to predložila 1910. godine na Međunarodnoj konferenciji žena u Kopenhagenu. Od tada je prošlo 111 godina, a i dalje imamo štrajkove i proteste kako bi se ukazalo na još prisutno neravnopravnost. Ovog dana, obeležava se i požar u fabrici tekstila u Njujorku kada je poginulo preko stotinu žena. Radnice, smatra se, da su bile zadržane u fabrici kako bi ih sprečili da štrajkuju sa drugim radnicama. Tada se obično radilo u proseku 10 sati dnevno.
Prethodnih godina smo videli da žene u Srbiji i dalje nemaju neke osnovne stvari u porodilištima, ako nisu voljne da plate. Nije slučaj svuda isti, nisu to sve žene, ali bi bilo jako lepo da se to nijednoj ženi ne desi. Žene su skinule traku sa usta i tako je krenula borba protiv akušerskog nasilja. Bitno je da prema svima ophodi isto, a ovde mislim da je nega ista za sve.
To je poklon koji ja želim. Da žene mogu, bez straha, da uživaju u jednim od najlepših i najizazovnijim danima njihovih života. Želim da nema nasilja! Takođe želim da žene poštuju više jedna drugu, da se držimo zajedno. Želim da jedna drugoj ne kažemo da smo lepe, već da smo jake i da jedna drugoj budemo vetar u leđa, umesto da postavljamo nogu. Želim da sve žene sveta imaju ista prava nezavisno od toga gde žive, koje su vere, koga vole... Želim... možda i previše, neki će pomisliti.
unsplash.com
Na kraju dana, borba je to što nas je učinilo jačima i dalo nam volju da se stvarno borimo za svoje mesto, bilo da je to privatno ili poslovno.
A i da... Svaki dan je idealan dan za darivanje. Idite odmah i kupite nešto svojoj, bez premca, jačoj polovini, naravno da mislim na žene, bez da joj kažete. Koliko je divno darivati, toliko je lepo i dobiti poklon. Obostrano je. Nema ništa lepše od izraza lica osobe koja se oduševila onim što se nalazi ispod trake i šarenog papira za uvijanje.
Poslednje, ali ne i najmanje. Slušajte žene, nije za džabe rečeno da je naša intuicija nešto posebno. Takođe, žene nisu ni do pola stigle da dokažu šta sve mogu da urade i postignu.
Ne želim poklon jer još uvek nismo stigle do cilja – poštovanja i priznanja u svakoj sferi naših života. Ništa od ovoga ne znači da ne slavimo pobede. Bilo da su male ili velike.
Srećan Dan prava žena i neka svaki dan bude taj dan. Za sve nas, ne samo za žene.
BONUS VIDEO
