Radmila (68) iz Beograda je baka koja je sve podredila porodici. Čuva unuke svakog dana, pomaže sinu i snaji u svemu, kuva, sprema i uvek je tu kada zatreba. Ali jedan dan promenio je sve: njen rođendan.
Tog jutra, umesto osmeha i zagrljaja, Radmila je dočekala tišinu. Sin i snaja su, kao i svakog drugog dana, samo ubacili decu u kuću i otišli. Nije bilo poklona, ni čestitke, ni toplih reči.
Kasnije, kada je sin došao po decu, nasmejao se i rekao: „Mama, pa u tvojim godinama rođendani više nisu bitni.“ Te reči su je pogodile jače nego što je mogla da prizna. "Sedela sam u tišini i prvi put pomislila da možda zaista više nikome ne značim", ispričala nam je Radmila.
Umorna sam od njihove nepažnje
Radmila godinama pomaže sinu i snaji. Unuci su po ceo dan kod nje, svi ručaju tu kad se skupe popodne. „Čuvala sam ih dok su bili bebe, kad su bolesni, kad oni imaju obaveze, izlaske, putovanja… Uvek sam govorila sebi da baka to treba da radi iz ljubavi", kaže ona.
Ali posle rođendana, shvatila je da se ta ljubav pretvorila u – obavezu bez zahvalnosti. "Umorna sam, ali ne od čuvanja dece, već od osećaja da me niko ne vidi. Kao da sam samo servis, a ne majka i baka sa osećanjima", iskreno priznaje.
Reči koje bole više od tišine
Nakon što joj je sin rekao da „previše razmišlja“ i da je „to samo rođendan“, ona je danima razmišljala o svemu. "Shvatila sam da oni uopšte ne razumeju. Meni nije trebalo zlato ni poklon, samo da se sete da postojim. Da kažu – hvala, mama, hvala, bako. Volim svoje unuke više od svega, ali sada vidim da ljubav ne sme da znači da podrediš svoj život drugima", priča Radmila.
Od tada je počela da postavlja granice. Više ne čuva unuke svakog dana, već onda kada može i želi. "Rekla sam sinu da i ja imam život. Nisam dadilja. Hoću da uživam u stvarima koje volim, da se družim, da proslavim rođendan onako kako želim. I znate šta? Prvi put posle dugo vremena osećam se slobodno."
Video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
