Radmila je penzionerka i udovica koja živi sama u malom mestu. Ima sina koji živi u obližnjem gradu sa svojom porodicom. Kada su najavili da dolaze na ručak jednog vikenda, Radmila je odlučila da im spremi nešto posebno. Dva dana je pripremala, čistila kuću, pekla kolače, spremala meso i još mnogo toga.
„Nabavila sam meso, napravila tortu i kolače, čak sam kupila i skupo vino koje oni vole. Sin je rekao da će doneti piće, ali sam ja želela da ih častim. Sve sam sama pravila, dva dana sam spala s nogu. Novca nisam mnogo imala, ali sam nešto uštedela i malo pozajmila od komšije jer sam htela da sve bude savršeno,“ ispričala nam je Radmila i dodala kako joj je sve to bilo zadovoljstvo da radi za svoju decu.
„Unuci su često dolazili dok su bili mali, ostajali kod nas dok je suprug bio živ. I snaja je ostajala ceo vikend sa decom, ali sada ređe dolaze“, priča Radmila. Međutim, tog vikenda, čim je snaja kročila u kuću, umesto toplog dočeka, Radmila je osetila hladnoću. „Prvo što je rekla jeste da mi nisu ništa kupili, nije imala vremena jer je imala previše posla. Zar je to trebalo da kaže? Bolje bi bilo da je ćutala nego da me tako uvredi,“ priznaje Radmila kroz suze.
„Već sam bila izmorena od kuvanja, nije mi bio potreban dodatni stres. Pored ručak, prirpemila sam im i poklončiće. Za decu sam kupila slatkiše i čarapice, a za snaju saksiju sa cvećem koje sam posadila. Sin je dobio litar domaće rakije koju sam kupila u obližnjoj prodavnici ’na crtu’,“ iskreno priča Radmila.
Na početku ručka sve je bilo u redu, atmosfera prijatna, ali potom se ponovo začulo nezadovoljstvo snaje. „Počela je da se žali da joj meso pliva u masnoći. Pravila sam se da ne čujem, ali ostali su rekli da je ukusno, pa nisam morala ništa da kažem.
Sve u svemu, bilo je lepo, ali ja se sada dva dana oporavljam od umora i svega što se desilo. Volim kad dođu, ali volim i kad odu,“ završava Radmila svoju ispovest, sa mešavinom tuge i sreće u glasu.
Video:
Možda vas zanima…
povezane vesti
