U određenim životnim periodima ljudi preispituju važne odnose i njihov uticaj – da li su ti odnosi pozitivni ili negativni. Među njima su često i odnosi s roditeljima, naročito ako nisu bili dobri. Tako je postupila i jedna žena koja je, zbog dugotrajnog problema sa majkom još od detinjstva, morala da ide na psihoterapiju.
"Ceo život sam provela u majčinoj senci"
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
Marijet Jansen (66), stručnjak za narcizam i lajf kouč, prekinula je kontakt s majkom kada je bila u pedesetim godinama. Za nju je taj raskid doneo do tada nepoznat osećaj slobode. Prvi put u 55. godini mogla je jednostavno biti – svoja. Nije više morala da bude na oprezu, da trpi negativne komentare ili razočaranja zbog majčinog odsustva i hladnoće.
Jedno od njenih najranijih sećanja vezano je za mračnu i hladnu sobu iz detinjstva u Holandiji. Sedeći u peleni i lepoj haljinici, osećala je duboku nesigurnost. Već sa pet ili šest godina rekla je roditeljima da ima utisak da ne pripada toj porodici – zamišljala je čak da je zapravo ćerka majčinog brata blizanca. Roditelji su to ismejali i nikada više nisu spomenuli, ali osećaj da nešto nije u redu i da je ona kriva, kao i da mora to da popravi – ostao je duboko u njoj.
Shutterstock
Bila je drugo od troje dece, ali pošto je stariji brat imao razvojne poteškoće, na nju su prebačene odgovornosti najstarijeg deteta. Odnos sa sestrom bio je loš, što Marijet pripisuje majčinoj potrebi da ga naruši, što je taktika tipična za narcisoidne roditelje. Porodični život bio je ispunjen omalovažavanjem, negativnošću i ponižavanjem, iako su spolja delovali kao „srećna porodica“.
"Svi smo morali da se takmičimo"
Majčina opsednutost tenisom značila je da cela porodica mora da se takmiči u igranju tenisa, jer je to bio jedini trenutak kada bi majka pokazivala interesovanje za decu. Iako je Marijet volela hokej, majka je nikada nije podržavala u tome. Tokom studija joj je napisala pismo u kojem je iznela svoja osećanja, ali nikada nije saznala da li ga je majka pročitala.
Kada je sa 40 godina ostala trudna, nakon preseljenja u Veliku Britaniju, majka joj je hladno rekla: „Stvarno želiš da budeš trudna?“. Odnos između njih se nije popravio. Neposredno pre njenog porođaja, njeni roditelji su otputovali u Kanadu, na njihovo najdalje putovanje. Majka opet nije bila kraj nje kada joj je bila potrebna. Vrhunac je bio kada je sprečila Marijet da se oprosti od brata koji umire, naredivši bolničkom osoblju da joj ne prenesu poziv. Tada je Marijet znala da se ništa nikada neće promeniti. Nikada neće osetiti toplu majčinsku ljubav, brigu i pažnju.
"Nisam žalila roditelje ni kada su umrli"
I tada je donela odluku. Bilo je to pre 11 godina. Pozvala je majku i rekla: „Ne želim više da budemo u kontaktu. Svaki razgovor s tobom me uznemirava i loše posle utiče na moju decu. Nemamo više o čemu da pričamo.“ Odlučila je da se ponaša kao da je njena majka umrla, da ne postoji. Ubrzo potom, prekinula je kontakt i sa ocem. Kada su joj roditelji umrli – prvo otac, a zatim majka – nije osećala tugu. Na smrtovnici, po majčinim uputstvima staračkom domu, pisalo je da nikada nije bila udata, ni decu nisu pomenuli.
Danas Marijet kaže da živi u srećnom i zdravom porodičnom okruženju, punom poverenja, smeha i međusobne podrške. Tek zahvaljujući sopstvenoj deci shvatila je da porodica može da bude mesto ljubavi, topline i bliskosti.
Video:
