Naredne četiri godine, vodio je borbu sa ovom bolešću i pobedio - četiri puta. Danas je zdrav i pomaže onima koji prolaze kroz isto.
- Lekari znaju o leukemiji, ja je poznajem - počinje razgovor za BBC na srpskom Slijepčević.
Ovu bolest krvi i koštane srži smatra arhineprijateljem, ali kaže da mu leukemija ne može ništa.
- Ako se opet vrati, pobediću je.
Bolovao je od akutne mijelimonoblastne leukemije. Lekari su ga, kaže, nekoliko puta otpisivali.
- Kada vide da je kraj, doktori kažu porodici da dođe, da se oprašta, da provodi vreme s pacijentom - Kaže Predrag.
- Mojoj supruzi su to govorili nekoliko puta. Nikada nije htela da dođe jer je znala da ću se možda predati ako bude sa mnom tih nekoliko sati. Ne bih se predao, ali ona to nije mogla da zna. Nije znala koliko sam čvrst.
Prvi, ne i poslednji.
- Dijagnozu leukemije dobio sam 26. juna 2008. godine. Tada sam se lečio devet meseci, to je bila prva leukemija. Posle toga sam je imao još tri puta. Poslednja leukemija završila se 24. aprila 2012. godine.
- Imao sam je, dakle, četiri puta. Kako kažu lekari, to je zapravo jedna leukemija i njena tri relapsa. Primio sam 14 terapija.
Prve simptome, i to da je Peđa loše, shvatila je njegova supruga. Ona ga je poslala i da izvadi krv, a loš rezultat započeo je novo poglavlje u njihovim životima.
- U Kliničkom sam, pošto su hteli da mi vade krv ponovo, bio danima. Tri dana nisam znao šta mi je. Jedna od doktorki upitala me je u jednom trenutku da li imam brata ili sestru. Kada sam odgovorio potvrdno, rekla je samo "dobro je". Pitao sam zašto je to dobra vest, a ona mi je rekla "zato što će vam biti potrebna transplantacija, imate leukemiju".
Peđa je tada poželeo da bude sam. Shvatio je da je teško bolestan, i želeo je samo jedan kutak za sebe, za svoj bol. Mesto gde može da plače. Ali, suze nisu išle.
Suze nisu stigle, a strah je bio tu.
Sutradan je već stigla i njegova prva terapija.
Terapije koje je dobijao izuzetno su jake. Dobro se seća trenutaka onih neopisivih bolova koje je doživeo, i praga koji je dotakao svaki put kad bi pomislio "izdrži, ne može više da boli". A moglo je. Jer ga je razarala.
Znao je da svakog časa može da umre. Svaki sekund, svaki pokret, sve oko njega bilo je opasnost.
- Moglo je da se desi da se zakašljem, ili udarim malo jače o krevet dok spavam i da umrem od krvarenja. Ono čega sam se najviše bojao jeste apsurdna smrt,od kašlja. Svaki put sam imao upale pluća i napade kašlja, moglo je da se desi da pukne neki kapilar u plućima, da se ona napune krvlju i ja bih umro punih pluća krvlju, udavio bih se u njoj. Dakle, udavio bi se u sopstvenoj krvi, koja je tada bila potpuno beskorisna.
I zaista, njegova krv bila je potpuno neopotrebljiva. Njegovim venama kao da je tekla voda... toliko je krv koju je imao u sebi bila loša.
- Svaki put sam bio u aplaziji kada su mi trombociti bili potrebni. Na mene su terapije dosta dobro delovale. One su uništavale kostnu srž, i trebalo je strahovito mnogo vremena da se ona povrati. Dosta dugo sam bio sa trombocitima koji su bili - jedan. To stanje je apsolutno smrtna opasnost najvećeg stepena, ne postoji veća opasnost.
Za sve one koji ne znaju šta je leukemija, i koliko je to opaka i podmukla bolest... Svakih 35 sekundi jedna osoba na svetu sazna da ima neki hematološki malignitet. Jedan od njih je i leukemija - malignitet ćelija krvi i koštane srži. Može da bude akutna i hronična.
U Srbiji, više od 800 osoba svake godine oboli od nekog oblika leukemije, pokazuju podaci Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.
- Od ovog broja 22 odsto - 183 osobe - činile su akutne leukemije, a 78 odsto - 650 osoba - hronične leukemije - piše BBC na srpskom, a prema informacijama dobijenim od Instituta za javno zdravlje.
Predrag je četiri puta imao leukemiju i važi za „svetsko čudo“. Nauka kaže da ne postoji poznati način izlečenja leukemije M4. Nekoliko pacijenata u svetu ima naznake izlečenja treće leukemije ali slučaj kao njegov još nigde nikada nije zabeležen.
– Zbog lekova koje sam primao imao sam i dva infarkta, pre toga sam imao hroničnu bolest pluća ali, takođe zbog lekova, sam dobio i dijabetes, tako da su to četiri dijagnoze. Moj motiv, zbog čega ovo radim je vrlo jednostavan. Ja sam čovek koji je primio najviše trombocita u istoriji ove zemlje jer imam najduži period lečenja, 516 dana u bolnici. Trombociti su padali na nulu i tako bi bilo danima pa sam svaki dan primao jednu do dve doze trombocita. Nisam računao ali sam primio sigurno između 200 i 300 doza – osvrnuo se Predrag i prisetio:
– Ti ljudi koji su mi davali trombocite me nisu poznavali ali među njima je jedan koji me naučio humanosti i ja sada kopiram njega. To je bio učenik moje supruge, momak koji je sam došao i rekao da će on da nalazi trombocite. On je to radio za mene a ja to radim za druge jer nemam drugi način da se odužim ljudima koji su mi dali trombocite i zbog kojih sam ja živ. Tražio sam način da vratim taj dug, moja deca imaju živog oca, moja supruga nije samohrana majka, to je dug koji ja ne mogu da vratim ali ovo je način koji sam odabrao da ga vraćam, koliko mogu – iskreno zaključuje Slijepčević.
Ozbiljnim radom na prikupljanju trombocita krenuo je da se bavi 17. aprila 2018. godine kada je osnovana „Leuka“. Kasnije se ispostavilo da je na taj datum, pre šest godina izašao iz bolnice, kada se konačno izborio sa leukemijom.
