Roza Popadić je u selo Buđevo stigla iz Skadra pre više od deceniju i po i samo je jedna od mnogih Albanki koje su sreću potražile u ovom kraju udajući se za Srbe. "U Skadru smo živeli, tu je more, sve je bilo blizu. Na početku nije bilo lako, ali sada se ne kajem što sam došla", kaže Roza.
Ona priznaje da joj je u početku bilo teško, ali sada nema nikakvih problema.
"Sve mi je bilo teško, posebno jezik, jer nije imao nikakve sličnosti sa albanskim", objašnjava Roza.
Roza i Milanko imaju troje dece – ćerku i dva sina. Kako Milanko priča, on je imao nekoliko devojaka, ali nijedna nije želela da dođe na selo.
"Moje prijateljice su želele nešto drugo, a ja sam stvarno želeo da ostanem u svom kraju. Imamo ovde dosta zemlje. Moji prijatelji su počeli da se žene i da se venčavaju sa Albankama, pa sam odlučio da pokušam i ja. Video sam da su dobre žene, domaćice. Tako sam upoznao Rozu i venčali smo se za osam dana", priča Milanko.
Dok Roza sprema ručak, Milanko se brine o pripremi drva za zimu. "Teške poslove ne dajem ženi da radi. Ona se bavi kućnim poslovima, sprema hranu, brine o deci", kaže Milanko, a Roza dodaje: "Kuvamo, čistimo, peremo – ima puno posla, ali lepo je živeti na selu."
U ovom selu, zima zna da bude veoma hladna, s temperaturama koje mogu da padnu ispod minus 30 stepeni. "Kada sam došla ovde, bilo je puno snega, skoro metar snega, i bilo je strašno hladno. U Albaniji je klima topla, nikad nema snega, a ovde nisam znala šta me čeka. Bio je minus 30, nisam znala ni kako da se obučem", seća se Roza.
Zahvaljujući Udruženju Stara Raška, mnoge Albanke, uglavnom iz Skadra, čiji su preci poreklom iz Srbije ili Crne Gore, udale su se za Srbe na Pešterskoj visoravni. Mnoge od njih su došle iz gradova, živele u stambenim zgradama i odlučile da zamene urbani život za miran život na selu.
Roza je naučila i da sprema slavu. "Super nam je kada spremamo slavu, baš je lepo – slava je slava. Slavimo Nikoljdan", zaključila je Roza.
