Iako mu sada nije sezona, ovu metodu čuvanja paradajza uvek treba znati, a reč je o tako ukusnom proizvodu da ćete ga ubuduće obavezno uvrstiti u svoju standardnu zimnicu.
Naime, reč je o sušenom paradajzu.
Sušeni paradajz je delikates koji se dobija sušenjem svežeg paradajza na suncu ili u rerni, a omiljeni produkt većine jeste sušeni paradajz u maslinovom ulju.
Na ovaj način se povrće konzervira, te nam je dostupno i zimi kada nema svežeg. Tačno poreklo ovog delikatesa se ne zna, ali najverovatnije potiče iz Italije, gde su ga sušili na letnjem suncu, na crepovima krova.
Dehidrirani ili sušeni paradajz u ulju predstavlja pravu malu riznicu nutrijenata! Bitno je znati da sušeni paradajz zadržava hranljivu vrednost i bogat je likopenom, ključnim za zdravlje kostiju i kardiovaskularni sistem, antioksidansima, vitaminom C, vitaminom A, K, niacinom, tiaminom, riboflavinom, gvožđem, magnezijumom, kalijumom, kao i vlaknima.
Sušeni paradajz zadržava slast i dobija intenzivan koncentrovani ukus paradajza. Jedna šolja sušenog paradajza sadrži 140 kalorija, prenosi tosamja.media.
Ovaj mediteranski specijalitet postao je veoma popularan i u ostalim delovima sveta osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, a mogućnosti njegovog korišćenja u ishrani su beskrajne.
Često se služi uz meze, stavlja se u salate, sendviče, omlete, paste, rižoto, ćufte, pesto…
Od njega se mogu praviti i razni namazi, umaci, dok pireu, na primer, daje veoma specifičan ukus.
Kako bi se dobio kilogram ovog gastronomskog delikatesa, potrebno je i do desetak kilograma svežih plodova, jer tokom prerade paradajz gubi vodu, i to čak 93 % od svoje težine.
Paradajz koji sami sušimo jeftiniji je, a verovatno i ukusniji. Kao što znamo, paradajza ima raznih veličina, oblika i boja i svi se mogu sušiti, s tim što varijeteti koji imaju više mesa i manje vode daju puniji, mesnatiji sušeni proizvod.
Bonus Najžena: