Lavanda potiče sa suvih i kamenitih padina Mediterana, pa najbolje uspeva na sunčanim mestima i u dobro dreniranom zemljištu. Za njen opstanak tokom zime mnogo je važnije sprečiti zadržavanje vode oko korena nego je preterano štititi od hladnoće.

Stručnjaci za baštovanstvo savetuju da se priprema lavande za zimu započne još krajem leta ili početkom jeseni, uz nekoliko važnih koraka.

Prvi korak je pažljivo orezivanje pre dolaska mraza. Tokom kasnog leta ili rane jeseni potrebno je blago skratiti zelene izdanke, koristeći čiste i oštre baštenske makaze. Važno je izbegavati duboko sečenje u staro, drvenasto stablo, jer lavanda teško obnavlja rast iz tog dela biljke, što može dovesti do izostanka novih izdanaka.

U područjima sa oštrijim zimama preporučuje se da se intenzivnije orezivanje ostavi za proleće, kada prođe opasnost od jakih mrazeva.

Drugi važan korak je obustavljanje đubrenja krajem leta. Na taj način sprečava se razvoj mladih izdanaka bogatih azotom koji nemaju dovoljno vremena da očvrsnu pre dolaska hladnijih dana, zbog čega su podložniji oštećenjima od mraza. Zdrava i dobro ukorenjena lavanda uglavnom nema potrebu za intenzivnom prihranom, čak ni tokom proleća.

Treći korak podrazumeva postepeno smanjenje zalivanja i obezbeđivanje dobre drenaže. Kako temperature opadaju, zalivanje treba svesti na minimum i obavljati ga samo kada se gornji sloj zemljišta osuši, osim ako je jesen izrazito suva. Posebnu pažnju treba posvetiti zemljištu koje zadržava vlagu, naročito glinovitom tlu, jer je u tom slučaju potrebno poboljšati drenažu kako bi se sprečilo truljenje korena.

Umesto debelog sloja kore drveta, koja zadržava vlagu oko biljke, preporučuje se da prostor oko korenovog vrata ostane slobodan. Kao zaštitni pokrivač može se koristiti tanak sloj šljunka, koji omogućava bolje oticanje vode i smanjuje rizik od truljenja korena.

Četvrti korak je zaštita od hladnih zimskih vetrova. Lavandu je najbolje saditi na osunčanim mestima koja su zaklonjena od jakih udara vetra, jer oni mogu dodatno isušiti lišće i oslabiti biljku. Na izloženim položajima može se postaviti prozračna zaštita od prirodne jute, pričvršćena za kočiće, uz obavezno obezbeđivanje slobodnog protoka vazduha.

Posebnu pažnju treba posvetiti lavandi koja se uzgaja u saksijama, jer je njen koren znatno izloženiji smrzavanju. Važno je da saksija ima drenažne otvore i da se voda ne zadržava u podmetaču. Tokom najhladnijih dana preporučuje se da se premesti uz zaklonjen zid ili na natkrivenu terasu, gde će biti zaštićena od jakih mrazeva i naglih temperaturnih promena.

Prilikom pripreme za zimu treba imati u vidu i razlike među vrstama. Engleska lavanda je uglavnom otpornija na hladnoću, dok su francuska i španska lavanda znatno osetljivije i zahtevaju dodatnu zaštitu tokom zimskih meseci.

Video:

slika