Zaboravljanje imena ili poteškoće s koncentracijom česte su pojave povezane sa starenjem. No, nije uvek jednostavno razlučiti radi li se o uobičajenim promenama ili o mogućem početku ozbiljnijih kognitivnih problema. Jedan britanski lekar predstavio je jednostavan jednominutni test koji može dati uvid u funkcionisanje mozga.

Dr. Lorenc Kaninhem, lekar opšte prakse iz britanskog zdravstvenog sistema (NHS), na svom YouTube kanalu je objasnio metodu koja se u medicini primenjuje decenijama. Reč je o testu verbalne fluentnosti, kojim se procenjuje sposobnost brzog pronalaženja reči iz zadate kategorije.

Jednostavan zadatak s dubljim značenjem

Za sprovođenje testa nisu potrebni medicinski uređaji, već samo štoperica, papir i olovka. Zadatak je jednostavan: za 60 sekundi treba nabrojati što više različitih životinja. Možete početi sa bilo kojom, primera radi, psom ili mačkom, a važno je samo ne ponavljati već navedene. Preporučuje se da druga osoba zapisuje odgovore radi lakše analize.

Iako se čini kao igra, test aktivira nekoliko ključnih moždanih funkcija. Mozak mora pretraživati pohranjene informacije, brzo pronalaziti reči, organizovati ih i istovremeno pratiti da ne dođe do ponavljanja.

Šta govore rezultati?

Dr. Kaninhem objašnjava da prosečni rezultati zavise od starosne granice. Zdrave osobe u pedesetima u minutu mogu nabrojati oko 20 životinja. Za osobe u šezdesetima prosek je oko 19, a u sedamdesetima pada na 16. Stariji od 80 godina u proseku navedu oko 14 životinja.

embed 1

Ipak, lekar ističe da je reč o prosečnim vrednostima, a ne o strogim granicama zdravlja mozga. Rezultat od 15 ili manje životinja, pogotovo kod osoba mlađih od 80 godina koje već imaju poteškoća s pamćenjem, može upućivati na potrebu za daljnjim pretragama.

Kaninhem pojašnjava da takav rezultat nije dokaz demencije. Na ishod testa utiču i obrazovanje, jezik, umor te koncentracija, pa se isti kriterijumi ne mogu primenjivati na svakoga.

Nije bitan samo broj

Lekari pri ovom testu ne prate samo ukupan broj nabrojanih životinja, već i strategiju kojom se osoba koristi. Primera radi, grupiranje životinja - poput nabrajanja prvo kućnih ljubimaca, zatim domaćih pa divljih životinja - otkriva kako mozak organizuje podatke.

Još je važnija sposobnost prelaska s jedne kategorije na drugu. Kad osoba iscrpi ideje unutar jedne grupe, mozak treba da promeni pristup i pronađe nove primere. Ta mentalna fleksibilnost ključan je pokazatelj.

Kod osoba s Alchajmerovom bolešću ili drugim oblicima demencije često se uočavaju teškoće s menjanjem kategorija i ponavljanje istih reči. Međutim, povremena ponavljanja ili kratkotrajne blokade nisu nužno znak zdravstvenog problema.

Kada potražiti savet lekara

Kaninhem ističe da ovaj test sam po sebi ne može dijagnostikovati Alchajmerovu bolest ni bilo koji oblik demencije. On služi samo kao jedan od alata u lekarskoj proceni kognitivnih funkcija.

Istraživanja su pokazala da osobe s blagim kognitivnim oštećenjem u proseku ostvaruju niže rezultate na testu verbalne fluentnosti. Ipak, deo njih može imati i potpuno uredan rezultat. Zbog toga dobar rezultat ne isključuje postojanje problema, kao što ni loš rezultat automatski ne potvrđuje dijagnozu demencije.

Savet lekara treba potražiti ako vi ili bliska osoba primetite učestalo zaboravljanje važnih informacija, poteškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka ili jasne promene u govoru i razmišljanju. Stručnjaci takođe podsećaju da se zdravlje mozga može podržati redovnom fizičkom vežbom, druženjem, učenjem novih veština i drugim mentalnim aktivnostima.

Poruka dr. Kaninhema jeste da slabiji rezultat na testu nije razlog za uzbunu, ali ako se podudara s konkretnim i trajnim promenama koje primećujete vi ili vaša okolina, preporučuje se razgovor sa lekarom.

Video:

slika