Ne samo da je u Srbiji vrlo malo javnih toaleta, već je i pristup postojećim ograničen: često su otvoreni samo u određeno vreme, dešava se da su zatvoreni dugim nedeljama i državnim praznicima. Druga stvar je što je, na nepoznatom mestu, veoma teško uopšte pronaći javni toalet - ne postoji oznaka koja bi do njega vodila. A na nekim mestima uopšte nema javnog toaleta.
Gde je toalet?
Pošto nema dovoljno javnih toaleta, gde da idemo, ako nam zatreba? Odrasli mogu da se nose sa ovom situacijom bolje od dece. Posebno mališani koji su nedavno prestali da koriste pelene. Roditelj uči dete da mora da signalizira da želi da piški ili kaki. Ali ovo je nekada problem - odrasla osoba mora odgovoriti na ovaj signal, i da brzo pronađe toalet.
Gde da ga nađe? U kafiću ili restoranu, brzoj hrani, tržnom centru, železničkoj stanici i dr. Na prvom od ovih mesta dobro je prići osoblju i zatražiti dozvolu za korišćenje toaleta. Možete ponuditi da platite ili naručite nešto malo.
Kako koristiti javni toalet sa detetom?
Nije svaki javni toalet ili restoran, na primer, čist. Zbog toga, pre nego što stavite dete na toalet, dobro je raširiti maramice preko daske. Ili nosite sa sobom navlake za toaletne daske.
Možda postoji problem sa pranjem ruku u slučajnom toaletu . Umivaonik je često postavljen previsoko, dete ne može da ga dohvati, nekada na slavini ima samo hladna voda, a nekada nema ni sapuna. Zbog toga, kada koristite javni toalet, dobro je sa sobom imati hidratantne maramice sa antibakterijskom tečnošću ili drugim sredstvom – na tržištu postoje i posebne pene ili gelovi za decu.
Govoreći o toaletima ima i pozitivnih primera – na primer, u tržnim centrima se mogu naći toaleti prilagođeni potrebama deteta. Kako? Pored sudopera za odrasle, postoje i dečji umivaonici - manji i niže postavljeni. A pored standardnih kabina za odrasle, tu je i jedna sa minijaturnom opremom, odnosno malim toaletom.
Ko ide gde?
Nema problema ako mama ide u toalet sa ćerkom, a tata sa sinom. Šta učiniti ako je suprotno? Mnogo zavisi od vrste toaleta. Ako u muškom toaletu postoje pisoari koji nikako nisu zaštićeni od pogleda prolaznika, mama i sin će verovatno otići u ženski toalet. Slično, tata i ćerka.
Ako ne toalet, šta onda?
Nije uvek moguće brzo pronaći toalet i dete ne može da čeka. Šta učiniti u ovoj situaciji? Neki roditelji nerado puštaju svoju decu da pišaju ili kake iza žbunja ili na travnjaku. Takvo ponašanje može biti kritikovano - ne žele svi da vide takve prizore dok šetaju ulicom i ne čiste uvek roditelji za detetom. Osim toga, možete dobiti kaznu za zagađivanje javnih mesta, već je bilo situacija da su je dobijali roditelji dece koji brinu o njihovim fiziološkim potrebama. Kako to izbeći u zemlji u kojoj nema dovoljno javnih toaleta?
Manja deca mogu da nose pelene kada izlaze iz kuće - u slučaju da toalet ne može da se nađe na vreme. Sa sobom možete nositi i sklopivu nošu za jednokratnu upotrebu . Biorazgradivo je, nakon upotrebe je sa sadržajem baciti u smeće. Istina je da ćete i dalje morati da tražite neko zabačeno mesto gde bi dete moglo da isprazni svoju bešiku.
