Putnička dijareja, kolokvijalno poznata kao „faraonova osveta”, osujetila je mnoge od nas u planovima za odmor. Na sreću, možemo to sprečiti preduzimanjem odgovarajućih koraka. Jedan od njih je probiotik..
Veći rizik
Praznici su vreme opuštanja i zabave kojoj se radujemo tokom cele godine . Bez obzira da li planiramo da provedemo odmor u zemlji ili inostranstvu, naše putovanje mogu poremetiti gastrointestinalne infekcije sa teškom dijarejom. Deca i starije osobe su u najvećem riziku od infekcije.
Možemo govoriti o nekoliko razloga koji su odgovorni za to što se leti češće javlja trovanje hranom. Pre svega, tokom odmora ne vodimo uvek kako treba higijenu, zaboravljamo na pranje ruku i korišćenje tečnosti ili gelova za dezinfekciju. Pored toga, menjamo način na koji se hranimo – ređe jedemo obroke pripremljene kod kuće, a češće jedemo u restoranima, barovima ili po ulici, gde hrana nije uvek pravilno pripremljena i bezbedno uskladištena.
Neoprane jagode koje se jedu na pijaci, odmrznuti sladoled sa štanda ili ustajala riba naručena u fast fudu preko puta - može se završiti trovanjem hranom sa teškim prolivom.
Jedna vrsta dijareje koja se može desiti na putovanju je dijareja putnika (TD), koja se obično naziva "faraonova osveta ili prokletstvo", "sultanova osveta" ili "Moktezumina osveta".
Šta je "putnička dijareja"?
Putnička dijareja je niz gastrointestinalnih problema koji se najčešće povezuju sa gastrointestinalnim infekcijama kod putnika. Procenjuje se da pogađa od 38 do 79 odsto. ljudi koji idu u tropsku zonu. U grupu posebno ugroženih, osim turista, spadaju vojnici koji idu u misije i hodočasnici. Takođe znamo da je putnička dijareja češća kod dece mlađe od 2 godine. Područja sa najvećim rizikom od zaraze su Indija, afričke i latinoameričke zemlje.
S obzirom da se infekcija patogenom javlja kao rezultat konzumiranja mikrobiološki kontaminirane hrane ili pića, bitna je i vrsta hrane koja se konzumira. U opasne namirnice spadaju neoprano i neoljušteno povrće i voće, sirovo ili loše kuvano meso, riba i morski plodovi i nepasterizovani mlečni proizvodi. Ne pijte vodu direktno sa česme, izbegavajte kockice leda u piće.
Nažalost, kako pokazuju istraživanja, mnogi ljudi smatraju da je teško pridržavati se restriktivne dijete, pa se procenjuje da čak 95 odsto. putovanje u roku od nekoliko dana od njihovog dolaska slučajno ili namerno krši princip „bezbednog jela i pića“.
Za više od 80 odsto. bakterije su odgovorne za dijareju putnika. Obično su to enterotoksični sojevi Escherichia coli, ali i Campilobacter, Shigella, Salmonella, Aeromonas, Plesiomonas, Vibrio. U 5-10 odsto. dijareju putnika izazivaju virusi (rotavirusi, norovirusi, adenovirusi tip 40 i 41, astrovirusi), patogeni mogu biti i protozoe kao što su: Giardia lamblia, Entamoeba histolitica, Criptosporidium.
To može dovesti do komplikacija
Prvi simptomi putničke dijareje obično se javljaju u prvoj nedelji boravka, i to 90 odsto slučajeva u prve dve nedelje. Pacijenti se najčešće žale na grčeve u stomaku, dijareju, koja može biti vodenasta ili krvava, temperaturu, mučninu i povraćanje.
Dok je dijareja kod većine putnika samoograničavajuća, ona može imati brojne neželjene posledice, uključujući izgubljeno vreme i priliku za istraživanje, potrebu za promenom planova i traženjem lokalne medicinske nege ili čak hospitalizacije.
Oko 10 odsto. ljudi mogu razviti komplikacije kao što su uporna dijareja ili post-infektivni sindrom iritabilnog creva (PI-IBS), koji se javlja otprilike šest meseci nakon što su imali putničku dijareju. Manje uobičajene komplikacije, često povezane sa specifičnim patogenom, uključuju bakteriemiju, koja može napredovati u asimptomatsku sepsu, hemolitičko-uremijski sindrom, Guillain-Barreov sindrom i reaktivni artritis.
Kako sprečiti dijareju
Na sreću, putnička dijareja se može sprečiti preduzimanjem pravih koraka. Pre svega, vredi se pridržavati principa „skuvati, oguliti ili zaboraviti“, odnosno ne jesti ništa sirovo, neoprano i neoljušteno (voće i povrće). Pored toga, pijte vodu samo iz flaše. Izbegavamo i led u pićima, koji može biti izvor bakterija i virusa.
Jednako je važno voditi računa o higijeni, odnosno da perete ruke pre svakog obroka i koristite antibakterijski gel ili tečnost.
U prevenciji putničke dijareje koriste se i probiotici, odnosno živi mikroorganizmi, koji kada se uzimaju u odgovarajućim količinama pružaju zdravstvenu korist domaćinu. Njihova glavna prednost je njihov uticaj na ekosistem creva tako što: obnavljanje ravnoteže crevne mikrobiote, poboljšanje fiziologije creva (uključujući jačanje barijere sluzi koja sprečava štetne bakterije da pristupe ćelijama), varenje hrane i uticaj na imuni sistem.
BONUS VIDEO
