Postao je najpre amajlija vojnika, pa ušao u legendu i muzej. Zove se tain i pomogao je srpskoj vojsci u Velikom ratu da opstane.
U Muzeju Ponišavlja čuva se tain umešen 1912. godine, koji je vojniku Aleksi Zdravkoviću bio amajlija u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.
Aleksu je majka zavetovala da prvo vojničko sledovanje, odnosno tain, ne pojede. Verovala je da će ga taj hleb čuvati od smrti. Vojnik se iz ratova vraćao sa hlebom i odličjima.
Tain nije zaboravljen, sprema se i danas. Dragani Bamdad iz sela Đuriselo kod Kragujevca, koja ga mesi, pomaže da izdržava decu.
Receptura je narodna. Tain je pripreman još u manastirima. Suština ovog hleba je u tome da daje snagu i vitalnost.
- Pravi se od ražanog, oko 70 odsto, i belog brašna. Dodaje se prstohvat soli, kašika meda i suvi kvasac. Testo se zamesi i stoji 12 sati. U sledećih osam do 10 još nekoliko puta ga treba premesiti - objašnjava Dragana ua BBC.
Kaže i da iz poštovanja prema hlebu koji je održao srpske vojnike, koristi starinske posude, kakve su se nekad upotrebljavale.
- Domaći hleb podseća nas na majku i miriše na detinjstvo. Posebnu počast odajem hlebu, posebno tainu, koji sada hrani i moju decu - kaže Dragana Bamdad.