U noći između ova dva praznika radi se jedan lep običaj, vrlo drag vernicima.
Danas su vernici slavili Krstovdan - radostan praznik u pravoslavnom kalendaru poznat je i kao Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, a sutra nas čeka još jedan veliki praznik - Bogojavljenje. U narodu se Bogojavljenje drugačije naziva Vodice ili Vodokršće, pa otuda i naziv povorke.
Bogojavljenje je dan kada je po predanju božji glas objavio da je Isusov sin.Tog dana, kaže predanje u Srbiji, svakom verniku biće uslišene sve želje. Sutrašnji praznik, kao i sam Krstovdan, pun je lepih i starih narodnih običaja, a jedan poseban izvodi se tačno u ponoć.
U poslednjim minutima Krstovdana, veruje narod, treba jasno zamisliti želju. Onda u ponoć pogledajte u nebo i poželite da vam se ta želja i ostvari. Naime, veruje se da se u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Ono što je vrlo važno je da je želja formulisana potpuno jasno. Zato večeras pred ponoć dobro razmislite šta je to za čime žudite i večeras u ponoć recite jasno i glasno.
Još jedan stari običaj danas važi za devojke. Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Pored ogledala stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne, jer u tom slučaju, verovao je narod, sleduje joj sedam godina nesreće.
Običaj je negde da starije žene na Bogojavljenje vode računa o vremenskim prilikama i tako predskazuju kakva će godina biti. Ako, recimo, taj dan bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna, a vedro vreme najavljuje sušnu godinu.
